Canada...

...jednorječje u višeumlju ili vice-versa, ako oš po naški...

Kanada je masivno ogromna (pogledaj ovdje!), a jedva 30tak milijuna stanovnika ima: Kina je TERITORIJALNO manja od Kanade za cijelu jednu Italiju, pa opet ima „samo“ nešto preko 1200tinjak milijuna stanovnika.

Iz ovoga se lahko izvodi zaključak da je Kanada samo na kanalizaciju uštedjela 1170 milijuna nečega.., iz ovoga se lahko izvlači nepobitan zaključak da u Kanadi SVAKI DAN ima barem 1170 milijuna govanaca MANJE no u Kini...

Ma nikako ne govorim da Kina smrdi VIŠE, jednostavno je u Kanadi 1170 milijuna guza MANJE! Kolika je to ušteda na biološkim gasovima nisam niti pokušao izračunati, ali, eto, u Kanadi se –barem brojčano- i manje serucka, i masovno manje prducka...

Smrad je, misterije li mu misterJOzne, neka čudna zvjerka koju još niko u brojke nije postavio. Pa otuda nimalo –mislim taj Smrad- čudno što smrad ima svoju logiku i nasadi se tamo gdje mu je Njemu drago...

A gdje je smrad najubojitiji danas, to nit Đorđe txe TurbanBuzdovan ne može sa sigurnošću i glasno reći...

Ja personalno, lično and individualno voledem Kanadu uzduž i poprijeko. A to je baš zdravo glomazna ljubav. Glomazno je puno toga ovdje u smrzovitoj domovini polarnih međedova, omasnijeh guzica i husky pasa. Čak je i moje kupatilo glomazno. A ima ih dva u kući. Ipak smrada ne fali, a nije da se ne naplivamo dok se -svako u svom kupatilu- (ponekad i više puta dnevno!) banjamo ona moja amd ja vako čwarkomasan, ćelav i okupan po celu telu...

Ja voledem Kanadu. Ko drugčije kaže, 'OMA – smaže!

Ovdje nema kompliciranja: sve je pošteno i prosto. Recimo ako kažeš (nekom „pravom“ kanadjaninu /što je vrlo interesantna vrsta koju još uvijek ne znam KAKO definirat!/) da ti je čudno kako svi ti pusti mostovi izdrže lahko i preko tridesetak godina BEZ ozbiljne inspekcije, a sva vozila tako teška ko nit u Americi, a klima dušmanskija od one na samom Sjevernom polu OMA te safata sa ljubaznim osmjehom a da šta ti oćeš popravljati šta kvarno nije!

Zineš da pojasniš kako si mislio da, eto, ako obični automobili NE moraju na obavezni godišnji tehnički pregled, MOSTOVI (nadvožnjaci, vijadukti...) su IPAK čelik i beton, to bi MORALO pod ozbiljno oko profesionalaca...,

...prekine te još ljubaznijim tonom: imajte lijep dan, thank you!

I ja tebi, POMISLIM, a još vazda NISAM naučJOJ kako to prevesti; i dok se smislim šta se desilo „moj“ kanadjanin nedefinirani – isparJOJ! Nejma ga ki germe u Čalopeku. Nesto ki da ga nikad bilo nije. A ja nikad neću saznat je l' on mene samo zajebavo il' morebit podučavo...

Onda usred grada Montreala omanji se nadvožnjak uruši. Pa oveći. Neki jadnici i geknuli načisto... Dva dana bura u masonskim medijima masovnijema i undak sve NICE. Nejma problema. Svi mostovi OK. samo ja emotifno nezreo i mentalno prezre(n)o... Za tzv. intelektualno nikuj te neće nit pitat, to nije „inn“ jerbo bi ispalo da si ti Objektivno (specifično, a morebit i stručno preventivno) Razmišljao. A onda NEKO mora razgovarat pa neizbježno djelovat, tj. trošti novce i žifce da se to saninanira...

Poznato je kako sve puste računaljke, ma kako pametne, umne i precizne bile u realnom životu uglavnom OMANU! Taj detalj se u Kanadi obilato koristi u ime „pozitivnoga attitude-a“ (ma šta to značilo!): naime, šuti ako te nikuj ništa pito nije...

Dođe mi susjeda i plače kako joj je deran svršJOOJ u Afganistanu, a ko zna kaće nazad.

Kažem joj a da li zna da Afganistan ima više stanovnika od Kanade. A okud TI znaš sve to, kaj hoš reć!?

Ma, nikaj. Evo hajmo na internet pa da viđaš KAKO ja znam da je Afganistan čak nešto VEĆI od Njemačke, Velkačke Britanije amd Kraljevne Niskozemske ZAJEDNO (a te tri zemlje imaju PREKO 160 milijuna stanovnika!)...

Ma, sve mi nešto okolišaš, šta hoš reći čouče, topi se od predeksplozivne ljubaznosti...

...ja se malo pravim da nisam čuo pa povučem neke originalne USA stranice đe lippo piše kako se od dolaska demokuratske koalicije u Afganistan promet i proizvodnja droge povećala za PREKO PET puta...

...ona sad pita onu moju, da ka da me ne može razumit, da o čemu ja to brbonjim, oćemo li popti tu kavu oli nećemo...

Oćemo, evo ja pripremam sve! Ajmo doli, pusti glupe kompjutorove!

A doli TV na CBC (nacJOJnalni glavni TV u Kanada!) prekida glavne vijesti i uz sliku fina mladića objašnjava kako je jadan nagazJOJ u okolici Kandahara...

Ova sad kaže da joj nije do kafe! Nasmije se i pita mene da li imam cigaret. Kažem of skrouz, al ova moja zabranla smokingovanje u kući!

Daj, iđemo vani.

Nemoj, ako Boga znaš, evo ti cila kutja, NE OTVARAJ vrata, ovaj minus mi se za srce zalijepJOJ pa ne misli nit mrdnut...

A, da, gospoja je iskusna obrazovna radnica, profesor već nekih tridesetak ljeta NO, RACIONALAN razgovor čak i na perifernim, očiglednim brojkama i činjenicama NIJE prihvatljiva tema sa „uvoznim“ kanadjanima.

Utopila se od ljubaznosti pušeći uz onu „odbačenu“ kafu i „nepostojeću“ temu Afganistana. Skoro strasno me zagrlila na kraju dičeći me ka super čovika, frienda i sve takoTo, ja već molim pogledom onu moju da me spašava udava; a ona me nekako pusti i počne da me ka sveca moli NIKAD; NIKAD NIKOMU, PLEASE

Šta, ŠTA, žemska glavetno!?!

...smoking, da prostiš, ja NikAD ne smoking, NIKUJ NIKAD NE SMI ZNATI!

UF, kišnu mu glistu, nemaš frke garamt!

Skoči od sreće ka šiparca i na isti me način SPONTANO kisne u omasni, oznojeni amd neobrijani (brez)obraz!

Sutradan nam pošćar donio poklon bon za večeru u solidnom restoranu. Na lipoj kartolini pisalo FALA DIVNI MOJI FRIENDOVI

...ja šćeo vrnut kartolinu: pa HEBOteTEteHEBO, a đe DOBAR TEK!!!!

Ona me moja poklopla i rekla JOK FLEKANIRAT PO POKLONU!

Tako je to svršlo...

Logika NIJE u Kanadi ono što je MOŽDA u Rvackoj. Ili Brazilu.

Ja se –na mojim prvim koracima u Kanadi- zaposlio u nekom ogromnom dućanu elektronike ki kompjutorski tehničar. Ajme pravila ponašanja, obnašanja, djelovanja. HebouTE, ono šta su me driblali u JRM pravi mačji kašalj, čisti Havajajci! Ovđe se i prdit MORA po PSu, svaki potez, kez i rez STROGO kako je zapisano. Nejma tumačenja, SAMO po pravilima.

Jednoga dana popodne dojde mi sva uzrujana gospoja i tresne kompjutorsku tiskovnicu gotovo u facu. Kaže da to smeće ne radi i da joj oma riješim tu stvar. Otvorim plastičnu kesu i zapahne me „miris“ – ustajala jogurta voćna!

Sasvim pristojno i smireno informiram gospoju da ja POPRAVLJAM kompjutore, a tastature (po kompanijskom pravilniku!) nikada ne popravljamo.

Vrisne mi u facu da kako ja njoj to mogu reć! Da šta ja mislim trošit njeno vrijeme sa nekim pravilnicima, oću OMA novu tipkovnicu!

Opet ja s krajnjim strpljenjem i uvažavanjem odgovorim kako mi pravilnik to ne dozvoljava i dok nisam uspio zaustiti kako ću pozvat managera ona je već vriskala po dućanu i pozvala gorepomenutog.

Onda se sve stišalo nekih dva-tri minuta.

Onda je gosn manager pozvao mene u svoju kumcelarju. I reko mi da zatvorim vrata. Pogledao me prijekorno u oči sa lagano respektabilnim izrazom na licu ispod koje MASKE sam jasno vidio da se razmišlja oće li mi dati otkaz sad ili odmah...

...protekla je tako jedna bolna i smrviteljna stogodišnja sekunda, možeBIT i dvije..., on je uzdahnuo i ljubazno mi rekel: odmah se ljubazno i kratko ispričajte gospođi za svoj postupak, a onda je zamolite da vam pokaže koju tipkovnicu hoće i to joj DAJTE. Požurite da vas ne čeka!

...prisjećam se ulaska MOJEGA u vojni zatvor u Nišu, janvarja 1981. – Bože, pa to je bilo ljetovanje kontrasproću ovoga MEGArazguza!!!

Prošlo je već više od 12 godina od toga dana. I svake se sekunde i danas sjećam!

Manager mi NIKAD nije dozvolio da PITAM i „p“ u vezi ovoga „dogadjaja“. Zato sam se i otšetao iz te kompanije neki tjedan kasnije.

Ipak, ono što me je definitivno dokrajčilo je da do danas nisam sreo kanadjanina koji je htio da sasluša ovu moju „priču“ (NIKO ne dozvoljava niti mogućnost da se to doista desilo u našim lepim demokratskim and kanadskim dućanima), a kada sam cijelu priču smjestio na pleća pravoga kandajanina (izmišljena ličnost) i sve drugo do detalja indentično ONDA su saslušali i „objasnili“ da menadžer u svom dućanu može činit šta mu volja, a radnik je slobodan da ode nać drugo zaposlenje.

OK, nejmam nikaj protiv, ali kako je taj radnik mogao znati da mu taj isti menadžer neće tu tipkovnicu naplatiti, kad radnik izričito NIŠTA u dućanu NE smije DAVATI!?! Pogotovo kada se radi o očitom vandalizmu na strani mušterije?

M-njaaa, odgovorili bi ljubazno i bezbrižno, pa SVAKOME se to desi! Ne moraš znat! Nikad i neš znat! Ako te menadžer nije poslao s posla van, onda daš šta ti je reko da daš i nastaviš ki pravi! Sve je undak NICE!

Je, više od deset godina ja ovo „vučem“. I NIKAKO da zaboravim jogurt-gospoju kako vrišti na mene kao na zadnje smeće, da bi me moj menadžer –samo dvije-tri minute kasnije- izgledao ki nesposobno govno i sve skratio na ledenu naredbu da se JA idem NJOJ ispričat i ponudit novu tipkovnicu.

Kada za profesionalno i sasvim uljudno poštivanje i ličnosti i zakona i pravila budete RASTURENI (bez ikakve šanse IKADA za barem suvislo objašnjenje!) i provučeni kroz najcrnje kutke kanalizacije ONDA vam se ukaže da u „igri“ NIJE nekakv dolar i/li pravila: vi ste IZBRISANI, ne postojite! Hoćete li platiti obrok za svoju familiju, podvijte rep i ŠUTITE. Ali, samo pristojno i uz vrlo precizno odmjereni ljubazni smiješak sa odobravajućim tonom glasa!

Šta mislite onda otkuda se ja –a nakon toga- nisam više NIKADA začudio kad na vijestima „iskoči“ kako je inače mirna, do jučer normalna osoba, uletjela u crkvu, školu, poštu i pobila pet-šest, trideset sasvim nevinih koji su se našli na nišanu...

LEGALIZE FREEDOM (ozakonite slobodu, op.a.), čitam na naljepnici jednoga kamiončića ispred mene dok sam se jutros vraćao sa jednog posla...

Sjećam se Voltaire-ovih riječi ONAJ KO TE MOŽE NAVESTI DA VJERUJEŠ U APSURDNO, JOŠ ĆE TE LAKŠE NAVESTI NA MONSTRUOZNO sa jednoga drugoga auta.., ovakove naljepnice na lokalnim automobilima NISU nit pravilo nit većina. Ipak SPAŠAVAJU MOJE MENTALNO ZDRAVLJE!

Ja volem Kanadu.

Kada bih rekao šta sam tu DOISTA iskusio, onda bih –ukoliko sam baš konkretan- dobio besplatnu kartu u jednom pravcu. Za Čalopek.

Ma, NIKAD ja nisam bio nit blizu neke perfekcije. I nisu me šutkali samo u Kanadmi mi dragoj! Vazda sam ja kokodaknuo koju viška, bez sumnje ALI kada staneš pred ogledalo i shvatiš da te NEMA onda se mozak sprži od STRAHA kako OSJEĆA da nešto smrdi.., i taman pomisliš BUDALO, NEKA TE NEMA, NIKO TI ONDA NIT NA VRATA ZAKUCATI NEĆE...

...jest, turčin STOTURČIN: kucaju svakoga dana – plati ovo, plati ono, daj pomozi ove, pomozi one, porezi samo, osiguranja MORA, dažbine za ovo i ono i ono i vako, a rat je imaš jesti a buniš se, NAŠI derani (u Afganistanu) crkavaju za TVOJU demokraciju a ti bi nešto bubeto i klokoto, daj zečepi već jednom nećemo ti dat ni kartu za taj TVOJ Čalopek, ićeš ti na oporavak u neku lokalnu mentalnjaču...

...heboTE, baš mi se javio moj Šibenski Šime! On je meni vazda govorio kako „moga filma“ ne može nit dotaći dok ne sprži barem 100 mara „travuljne“, a meni to dođe fraj, mukte i još se nešto bunim...

ZADNJA VIJEST:

...negdje na brdovitu Balkanu bos i pijan dva dana „pucketao“ okolo, na kraju i po sebi samome. Pojma NEMAM o generalima. Ja sam 11 godina i 25 dana bio VODNIK, ali evo sam već 50 godina Čovjek i NIKO me neće ušutkati da pitam ZAŠTO SU KURVINI SINOVI ŽMIRILI DOK JE ČOVJEK PROPADAO. Najprvo u kontrazakonje, onda u bolest, pa alkoholizam i KONAČNO u neizbježno KRVOPROLIĆE...

Nejma tu nit politike, nit ideologije, nit.., ma

Logika, ona najelementarnija, ne živi više niti u mojoj bivšoj domovini...

Ko se onda čudit može šta ja i napišem i potpišem da volem Kanadu. Mnogo, bre! 

Kao i vazda prije,