Smoje...

Ucijelosti prenijeto sa SAM - Srpska Anarhistička Mreža

"NIN" - 03/11/1995

Moje misto - In Memoriam
Miljensko Smoje (1923-1995)

Goran Bežić / Stojan Obradović

"Ako postoji drugi svit
i tamo će novinara čekati makinjeta.
Ja ću se javljat sa neba oli iz pakla,
jebe me se, glavno da se javljan.
Ali, ako je nebo demokracija, a pakal
socijalizam, potpuno mi je svejedno di
će me sveti Petar bacit.
Čak pri u pakal, sigurno je tamo više
interesantnog svita za činit intervjue i reportaže"
(Miljenko Smoje)

Ima ljudi kojima na njihovom kraju nisu potrebni nekrolozi i osmrtnice. Kao onomada kad je umro Bajdo Vukas, tako se i 25. listopada po splitskim kaletama, po Rivi, Pjaci, ali i po novim betonskim kvartovima radijskom brzinom rasitira tuzna vijest: Umro je Miljenko Smoje.
Od 73 godine života, 48 je bio novinar. Mnogi su tvrdili za Smoju da je knjizevnik, scenarista, nenadmasni humoricar i satiricar, a on je od svih "optuzbi" priznavao jedino da je novinar. I to novinar do poslednjeg daha.

Poslednji put smo radili intervju prije skoro godinu dana ("Kompanjo, ne da mi se govorit,ali stacu, moran pristat, znan ja taj jebeni kruv"). Prije dve i po godine kad su se u u "Slobodnoj Dalmaciji" dogodile vlasnicke promene, Smoje je prestao pisati - citava dva mjeseca - sve dok se nije pojavio Feral Tribjun i tada nam je dao intervju "pun kao sipak". Ove godine nismo stigli... Zato se podsecamo na ono sto je govorio o sebi.

S DEKAMA U REDAKCIJI - "Ja sam u Slobodnoj od Informbiroa. Prije me nisu tili primit jer nisan bija  clan Partije. Jedva su me primili i 48. Mora san imat puste priporuke, veze... Uzeli su najprije na probu. Ali to onda nisu bile novine. To su bili bilteni. Ja di god dodjen, uzmen novinu, u bilo koji grad, bilo koju drzavu. Kakva ti je novina, takva ti je i drzava. Novina je ogledalo. A posli rata to u nas nije bila novina. Oli si smija mislit, govorit, pisat. Sican se kad me je tokalo pratit kongres AFZ-a Dalmacije. Cila novina je bila o tome. Nije bilo svita, njanke Amerike i Rusije. Nista se taj dan nije dogodilo nego AFZ. Nista tu nisi ima mislit. Mi smo s dekama dolazili u redakciju jer za svaku galingu si moga svrsit na Goli Otok. Dodjes u redakciju, a ona puna onih sa cizmama i koznim jaketan. Moj urednik je sam sebi brokvu utira u glavu, takva su vrimena bila. I odatle smo mi dosli do pristojne slobodne stampe - mi koje su tukli, pritili,  zatvarali, mi smo to izvojevali. Mi smo poceli slicit na prave novine, kakve su u svitu. Jer smo se tukli, opirali, riskirali.

Zajebavali smo i te sekretare partije. NIje bilo lako." "MALO MISTO" ,- "Mene su optuzivali da sam rezimski novinar, a ja nikada nisam bio clan Partije, a medju prvima sam poceo pisat kriticki.
Prije cetrdeset godina san osnova gradsku rubriku "Slobodne Dalmacije" i tamo san godina kao Aspalathos pisa kritike. A onda uzmi "Malo misto" koje san pisa krajen sezdesetih godina. To je bila jedna razorna kritika komunistickih gluposti. A sada oni koji su bili slugani, preuzimaju barjak.
Ko? Oni koji su bili sekretari Partije, boljsevici koji su svima solili pamet... Sad oni pricaju da san ih ja progonija. Ludi svit. Ko to moze razumit sta in se okrene u glavi i koju pizdariju pocnu govorit i cinit."
ZIVILI SMO KA JUDI - "Kad san pisa za novine s kontinenta, svaki je napis pocinja s lipin brimenom, s bonacom ka uje i to san pisa za jidit ih.

Da san pisa da je grubo vrime, da pada kisa, onda bi gustali. Koliko puti san isa na ribe, ostavidu me na siku i prokleja bi cas i dan kad se rodija. Sunce tuce, suva mi justa, nima vina, nima rakije, pucadumi usne, a ja opet napisen sve najboje da jidin one gori kurvine sinove. Znalo je u nas biti sniga, bura dere, pitaju me kako je u Split a ja kazen - a evo ovi cas smo se kupali. Ja san citaocima uvek dava fakta, ali san uvek preuvelicava ono sto san ja gusta. Uvik su bili zubaci, uvik su bila najbolja vina. A da nisan gusta kad san bija mlaji - jesan. S Borisom Dvornikon san zna gustat, mi smo, enti gospu, zivili ka judi. U tri smo znali popit 25 litara vina.

Lipo smo jili, pili, veselili se... Stali mi jedanput u ostariji negdi u Bosni i gledan ja ima sampanje, bogati, ima i kavijara i ja to narucin. A Ona mi kaze: Pa jesi li ti lud, u osan ujutru sampanju i kavijar? A ja
kazen, je, imas prav, pametnija si od boga: "Najprije cemo Boris i ja dva viskija".

SPLICANIN I AJDUKOVAC - "Ja san uvik govorija da nisan ni veliki Splicanin ni veliki Ajdukovac. Za to triba biti lud. Kad je neko niko i nista, onda je ili veliki Ervat, ili zestoki Srbin... To su opasne stvari,
to nisu normalna stanja i ona su nas dovela dovde. Ka sta su pisali oni Brana Crncevic i oni drugi, je li, ima samo velesrba, ne moze biti malih Srba. Ma nemoj - moze bit ludih, a ne moze bit malih. Dizala se ta umjetna ludost do tragedije i nasa stampa je junacki potpomogla sve ovo sto se dogodilo."

LJEVICAR -"Ja ne volin te njiove partije, stege, pokoravanja, ali se smatran ljevicaron. Ja tu pripadan ka siromasko, ribarsko; splitsko dete iz Veloga Varosa. Po mome osjecaju pripadnosti - tamo je meni moje misto. A nisan se nikad organizira jer necu ja odit na sastanke, necu se zajebavat..."

BADNJI DAN I PRVI MAJ - "Uvik san ima samo dva praznika – Badnji dan i Prvi maj. Za Badnji dan bi se spomenija pokojnoga oca i ija bi anguju, neka je ne volin, jer bi je i on ija. A za Prvi maj bi volija
zapivat: Kruva i rada. A, enti gospu, to nan sad piva i premijer Valentic. Sad je i on posta komunista. Sad je i on reka da ce bit kruva i rada. A kad su splicani isli u demonstracije pre sto godin, to je bila prva parola. A ja se sican demonstracjuni kad se vikalo kruva, i rada, a jedan cotavi je isa za kumpanjima i vika: "I po litre!". A ovi kurbin sin nece da rece"I po litre!"

KAD NE BUDE MENE - "Ja sa svojin nacinon gledanja, pisanja, pripadan Austriji, Marku Uvodicu, starome Splitu. Ja se tamo naslanjan, tamo su moji izvori, ja ne znan sta je rock... Mene su pitali: Smoje, sta ce biti kad vas nestane, ko ce sta lipo napisat? Evo ih ova omladina iz Ferala, i neka njih citaju, sta ce mene citat."

LIPO SE PROZIVILO - "Nikad se nisan pokaja sto san novinar. Lipo se prozivilo. To je ipak jedna lipa, plemenita profesija. Mogu se pokajat jedino sto san cili zivot bija provincijski novinar - kreta san se od
Dubrovnika do Rijeke. Zivio san na lipome prostori pa nije bilo potrebe ic dalje."

Sarko je poceja bizat od pasa, a ja do judi - govorio je Smoje pred kraj zivota. Sahranjen je u Zrnovnici, pokraj Splita. Ispracen tek od najbllize rodbine, najblizih prijatelja i kolega. Tako je Smoje htio. Sasvim
razlicito od nacina na koji je zivio.

Kao da je sa Smojom, nezaobilaznim i neponovljivim kronicarom, otislo ijedno vrijeme - ona Dalmacija koju je svojim perom oslikao.

****************************************

Idemo dalje.

Uz najiskrenije pozdrave,