alo '69ta, ovdje '48...
e, sad bi ja trebo
nešto pametno? Ma, nemojte ljudi! To bi bio čist TERORIZAM. Zdravog
Razuma. ALI, mogu iskreno i ponosno zahvaliti jednom Ljudini koji mi je
poslao članak ispod u plavom kao nedjeljni desert. Članak je u cijelosti
prenesen iz novosadskog
Dnevnika. Komentara nejmam. No niti mojoj zahvalnost kraja nejma.
Isto je u cijelosti primjenjivo na šjor Marića čije dimenzije možda
možete naslutiti ALI ovdje u "žutom korneru" svakako uživate!
INTERVJU MILORAD
BELANČIĆ, FILOZOF
Nemoj bre da filozofiraš
U jednom trenutku filozofija palanke, čiji je prvi stav ovaj u naslovu,
zapretila je da bude filozofija svih naših dana. Moja knjiga
„Genealogija palanke”, koja ide za nalazima Radomira Konstantinovića,
bavi se povratkom palanke i pobedom palanačkog duha - kaže naš
sagovornik
Milorad Belančić (Zagreb, 1943) poznato je ime naše savremene filozofske
misli. Do sada je objavio niz ogleda i eseja, a poznati su naslovi
njegovih knjiga: Isto i sasvim drugo (1983), Nulta tačka ideologije
(1989), Strategija tumačenja (1991), Postmodernistička zebnja (1994),
Evropa na Balkanu (1998), Odgođena demokratija (2004). Živi u Beogradu i
urednik je Trećeg programa Radio Beograda.
Ovih dana, u izdanju “Narodne knjige” i “Otkrovenja”, objavljena je
njegova zapažena studija »”Geneologija palanke”«, koja je pokušaj da se
odgovori na neka naša večna pitanja i zablude. Ona je i bila neposredan
povod za razgovor koji je nastao u Sremskim Karlovcima za vreme
filozofskog simpozijuma o Kantu.
Vaša studija “Genealogija palanke” nastala je na tragu i inspirisana je
najznačajnijim delom Radomira Konstantinovića “Filozofija palanke”.
Pisana pre trideset i više godina Konstantinovićeva knjiga nije bila
samo otkrivalačka nego, gotovo, i proročka. Kako i zašto ste prišli
ponovnom čitanju te filozofske knjige veka, bar za naše prilike?
- Događaji u poslednjoj deceniji XX veka su izazvali, na ovim
prostorima, sveopštu krizu vrednosti koja se nužno reflektovala i u
samoj filozofiji. Mnoge filozofeme i načini filozofiranja (počev od tzv.
praksis filozofije) su propali. Ipak, bilo je izuzetaka. Naime, knjiga
Radomira Konstantinovića “Filosofija palanke” uspela je da preživi tu
zlokobnu krizu! Štaviše, za tih tridesetak godina od kako je nastala ona
je, samo, (a protiv volje svog autora) povećavala svoju aktuelnost. Duh
palanke koji se nadvio nad nama u poslednjoj deceniji XX veka
Konstantinovićevu knjigu nije bio u stanju da “proguta”, jer je ona
njegova lukavstva i njegove mehanizme već dešifrovala. U stvari, ta
knjiga je unapred imala jasan kritički odnos prema onome što sam ja u
svojoj studiji nazvao “povratkom palanke” i “pobedom palanačkog duha”.
Zato je ona, za mene, bila nezaobilazno štivo. Ključno pitanje koje je
“Genealogija palanke” morala da reši, glasilo je: kako je, u ovim
vremenima, duh palanke uopšte i uspeo da se vrati i da pobedi?
O Kantu,
danas
Ovih dana bili ste u Sremskim Karlovcima na naučnom skupu posvećenom
200. godišnjici smrti Kanta. Koliko je, i po čemu, ovaj klasik nemačke
filozofije aktuelan i danas?
- Kao “veliki filozof” Kant je u svim vremenima aktuelan. Ipak on je bio
i jedan od utemeljivača liberalizma, učenja koje slobodu uzima za
ključnu kategoriju modernog pravno-političkog poretka. Zato bih ja rekao
da je Kant u političkom smislu aktuelan u meri u kojoj je i sam
liberalizam aktuelan. Pri tom, aktuelnost liberalizma se ne ogleda samu
u njegovoj “pobedi” u odnosu na pred-moderne, organske i totalitarne
modele organizovanja društva nego i u ozbiljnim problemima, napetostima
i teškoćama koje on danas u sebi nosi... Na samom skupu u Karlovcima
pokušao sam da detaljnije govorim o tim problemima i teškoćama (Kantovog
shvatanja) liberalizma, naročito ako je on lišen demokratske
korekcije...
Rečenica - Sve nam je palanačko – stoji na početku Konstantinovićeve
knjige. Obnova filozofije palanke ostaje, međutim, filozofija svih naših
dana. Zašto?
- Na samom početku Konstantinovićeve knjige stoji veoma upečatljiva
rečenica: “Iskustvo nam je palanačko”. Te 1969. godine, kad se
“Filosofija palanke” prvi put pojavila (u izdanju Trećeg programa Radio
Beograda) izgledalo je kao da ona govori o nečemu što je savršeno iza
nas! Međutim, razvoj događaja je pokazao da je to “iza” takođe i
“ispred”. U jednom trenutku filozofija palanke je zapretila da bude
filozofija svih naših dana. A njen prvi postulat je, kao i uvek, bio:
“Nemoj bre da filozofiraš!” Krajem šezdesetih godina nije izgledalo da
takva “filozofija”, kao nekakva savršena arhaičnost i zadrtost, može da
se vrati, da pobedi. Mnoge tvrdnje Konstantinovićeve knjige su, u prvi
mah, delovale kao retoričko preterivanje. Prilično naivno smo verovali
da se “Filosofija palanke” obraća prošlosti, ne budućnosti...
Aktuelni Barbarogenije
Vaše novo čitanje napisanog i u međuvremenu doživljenog odvija se u
novom interpretativnom ključu koji želi da osluškuje, najmanje, dva
glasa. Ipak vi idete i dalje, pa se bavite i genealogijom same stvari.
Da li je teorija ponavljanja naš usud i jedino izvesna sudbina?
- Mnoge stvari u nama imaju strukturu ponavljanja. Pri tom, ponavljanja
ima veoma različitih, počev od konzervativnih, pa do inovativnih... Neki
put, ponavljanja dovode do ljudske drame, a neki put do idiotizma i
farse! Povratak palanke nam pokazuje da mi s prošlošću nismo raskrstili
i da to nećemo učiniti lako ili olako... Koreni palanačkog duha veoma su
duboki u nama. Genealogija je nauka koja dešifruje lukavstva duha
palanke, njegovu sposobnost mimikrije i vraćanja, njegovu veštinu da ono
što je “iza” nas iznova dovede i isturi “ispred”. Ja sam se opredelio za
genealogiju zato što ona najuverljivije, a to znači iznutra, razobičuje
naloge duha palanke. Genealogija palanke je sve drugo samo ne pomirenje
s time da je palanački duh naš usud, naša jedina sudbina.
Pojam balkanske krčme i Bargarogenija su dva poznata toposa i reperne
tačke i vaših i Konstantinovićevih promišljanja sveta. Kakav je,
uistinu, današnji pogled iz tog mitskog prostora? Šta kazuje balkanska
rapsodija? Ko je aktuelni Barbarogenije?
- Barbarogenije je, naravno, reprezentant najmudrijeg, najpravednijeg,
najboljeg i najstarijeg naroda na svetu. NJemu je civilizacija samo
teret i prepreka za ispoljavanje vlastite “genijalnosti”... Mnogi
žitelji na brdovitom Balkanu došli su, na kraju drugog milenijuma, u
iskušenje da prepoznaju u sebi jednog takvog Barbarogenija, veličinu
ustanovljenu mimo ili s one strane, pa ako treba i nasuprot
civilizacije. Ali, iza te palanačke “genijalnosti”, iza tog kolektivnog
narcizma (“mi pa mi”) stajala je jedna nepojamna istorijska i
civilizacijska regresija, serija ne samo ratnih nego i političkih,
ekonomskih, kulturnih i moralnih poraza koji su, međutim, veličani kao
pobede! Bila je to, svakako, kriza proizašla iz nepriznavanja vrednosnih
merila sveta, iz odbacivanja svega “belosvetskog”, svega tuđeg i
“tuđinskog”... Danas aktuelni “Barbarogenije” je, bez sumnje, svako ko
se, još uvek, smatra zastupnikom ovog uskogrudog, borniranog duha
plemena i palanke.
Lokalno i globalno su dva pola oko kojih se lome koplja i odvija često i
sofisticirana strategija upravljanja/vladanja svetom. Neki su to videli
i kao glokalizam. Kako vi posmatrate celu stvar i čemu dajete prednost,
ako se tako može govoriti?
- Mislim da lokalno i globalno ne stoje nužno u odnosu isključivanja.
Mnogi “lokalni” odnosi među ljudima posredno ili neposredno učestvuju i
u globalnim ekonomskim, pravnim, kulturnim, tehnološkim, komunikcijskim
odnosima. Potpuno izolovanje “lokalnog” od “globalnog”, što je oduvek
bio ideal palanačkog duha, nije moguće bez teških posledica. Ipak, ono
“lokalno” često učestvuje na jedan pogrešan ili loš način u globalnim
odnosima. A globalizacija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Uvek će
morati da se postavlja pitanje: kakva globalizacija ili globalizacija
čega? Kolonijalizan je bio prvobitni oblik globalizacije. A Prvi i Drugi
svetski rat su, bez sumnje, bili globalne pojave. Danas je globalna
pojava internet i teško je poverovati da bi neko mogao na iole
racionalan način da ima nešto protiv njega.
Globalno selo – globalna palanka
U eri globalizacije neki misle da je je palanka postala svestki fenomen,
da je sve palanka…
- To pitanje bi moglo da se precizira i na sledeći način: da li je
Globalno selo postalo, danas, Globalna palanka? Ili, još bolje: da li je
moguć zatvoreni, homogenizovani svet? Recimo: jednoumni, neo-totalitarni
poredak? Svetski fašizam? Sva ta pitanja svode se na osnovno: da li je
moguće ukidanje političkog i kulturnog pluralizma u Svetu, danas? Moj
odgovor na to pitanje je sledeći: iskustvo levog i desnog totalitarizma
u XX veku je već bilo dovoljno rečito. Naravno, recidivi, inserti i
segmenti tog iskustva su uvek mogući, kako na lokalnom tako i na
globalnom planu. Ali, ukidanjem levog i desnog totalitarizma svet se,
strateški uzev, opredelio za pluralizam i otvorenost, a ne za
zatvaranje. Zato će svaki pokušaj ponovnog zatvaranja, svaki pokušaj
“povratka palanke” nužno da se sudari s ovom strateškom opredeljenošću
sveta za otvorenost...
Mišljenja o krizi filozofske misli su podeljena. Činjenica je da
filozofija nikada više neće biti ono što je bila. Šta je doneo
postmodernizam kao, još uvek, preovlađujuća “škola mišljenja”?
- To je veoma teško pitanje. Ovde nemam dovoljno prostora da kažem sve
što smatram neophodnim. Zato ću se ograničiti na ono što, u ovom
trenutku, smatram najvažnijim. Postmoderna ili, kako bih rađe rekao,
dekonstrukcija se, neki put, u filozofiji označava kao mišljenje
razlike. A to, u stvari, znači da ona više ne teži jednoumlju, da se
njemu protivi i da je, zapravo, na strani otvorenosti, a ne zatvorenosti
kako sveta tako i same filozofije. Zato je postupak koji sam koristio u
“Genealogiji palanke”, u stvari, dekonstruktivni postupak. To je
postupak (genealoške) razgradnje palanačkog narcizma i jednoumlja,
dekomponovanja umišljenih, mitskih identiteta, doktrinarnih, dogmatskih
i fanatičnih rodoslovlja i zakletvi.
Milan Živanović
Evo sam se sakrio: držim ovaj gornji
članak u nadi da će se pojaviti neko sa knjigom Ratomira
Konstantinovića FILOZOFIJA PALANKE. Niko se nije javio na tu
temu. Znam da gospar Konstantinović živi u Salzburgu ali isto sam čuo da
nije više raspoložen previše riječi trošiti na ono što je znao davno
prije 1969te a objavio niti godinu dana kasnije. Najkraće SVIMA VAMA
KOJI OVO ČITATE UPUĆUJEM APEL ZA POMOĆ - TRAŽIM NAVEDENU KNJIGU R.K.
Filozofija palanke i posebno ću nagraditi onoga koji mi pomogne u
tome već gotovo petnaestogodišnjem "potraživanju". Ova izuzetna knjiga
je "isparila" i ja joj nisam uspio ući u trag. Gotovo je misteriozna
konzistentnost odnosa i njihovih i naših prema toj knjizi koja se prije
rata nije prodavala samo u jednom gradu...
PONAVLJAM - TRAŽI SE U BILO KOJEM
OBLIKU KNJIGA RATOMIRA KONSTANTINOVIĆA FILOZOFIJA PALANKE.
Onome ko mi pomogne u toj potrazi
slijedi vrijedno iznenadjenje i moja trajna zahvalnost. Za najbrži
kontakt koristite moju privatnu email adresu
Calgary7.
