02. majaja 2008.

...ništa nije čupavo AKO samo pustiš da - oćelavi...

...nisam nikom čestitao Prvi maja niti Dan Sv. Josipa djelatnika! Naime na lokalnoj lutriji sam dobio pravo brdo karamela (NAJZAD!) i onda se tu zadesila pozamašnija, ozbiljno odebela gospoja koja je bez Zagreba ali sa MUNJOM ponudila DVA brda čwarkova za jedno moje brdo karamela...

Aj pogodi, rodijak kaj se potom des'lo...

Ako isključimo račune & računaljke jedno obično afganistansko dijete –BEZ IKAKVA PRIJEVODA!- bi vid'lo kako dvojica omasnih umjesto da se klone svakoga preždera bjesomučno ožderivački izmjenjuju monstruozne količine nečega što ne samo da im ne treba, već će ih GARANT i na najgori način dokrajčiti.

U neka doba sam malo pogledao okolo: sva sreća nisam viđo nit' jednoga maloga Afganistanca! Daklem, čwarkovi, pošteno zarađeni, su mogli krenut na moju aTresu. Je, kad baš insistirate: ne u jednom kamionu, no ko bi baš sve o svakom detalju sasvim privatne transakcije...

Ma, evo sam se naljutJOJ: em bi vi baš da znate kolko je kamiJOJnova potrebno za transportirat JEDNO brdo čwarkova pa Undak sami morete preračunat kolko treba istih za DVA brda Čwarkova i –na koncu- znali bi točan broj kamijojNOva, a to bi bilo dovoljno da preračunate kolko je goriva sprženo e samo da bi moja guza zapivala i.., ma baš ste se uvukli!

Undak, okud vam taj mali Afganistanac!?! Šta on ima činit okolu MOJIZI čwarkova!!! Ma, nemojte!

Vidim, i odavde se „čuje“ kako je za Praznik u Rvackoj „harao“ – grah! Opet!! ...hmmm, kad malo praktičnije promislim – SUPER!, bolje grah no rižu & kukuruz! Ti su produkti opako poskupili da se podosta svijeta okolu planete podiglo na noge... Jok iz prazničkih razloga: prazni su im stomaci...

A, štaš, desetak milijuna novih „gladovana“. U svijetu. Kuj im je kriv šta se nisu otarasili komunizma & bratstva i jedinstva na vrijeme! Tu im ni Onaj Gore neće pomoć. Ali, ako potrču u nikad demokuratskiji NATO, eto fuda, eto guda i u po cijene elvisovih CiDija. A tek gotovi obroka iz vjetnamskoga rata! Pa medicine fine iz kojoga skladišta hoš!

Mislim sve to u ime slobode i demokuracije.

Ne moš bit pošten mudžahedin ak' nisi u NATO. A onda te –za nagradu, svakako- pošalju da radiš u inozemstvu. Npr. ne samo Afganistanu, uskoro se otvaraju nova radna mjesta u širem regionu: nema te pustinje koja će proć lišo u širenju sloboda & demokracija...

Daklem, nesumnjivo je kako je 1984ta gotovo tu u svemu i svačemu. Jedino mr. Orwell –ki da je, mona, zna!- otišo na vječne pašnjake. Da uzgaja non-GMO „stuff“ (ovo nit ja razumit ne mogu!)...

A gdje je smrad najubojitiji danas, to nit Đorđe txe TurbanBuzdovan ne može sa sigurnošću i glasno reći...

Ja sam izdržo pun mjesec dana da nit svoga slova ovdi nisam izvisio: najprije sam sa nekom finom i ostarijom gospodom probava fina vina iz Čilea.

Kako ste pogodili da oni neće nit čut a šta su to čwarci!?

Život je misterJA!

Šjor Duje se provoza sa Pacifika kroz desetak opakih lavina i po najvišim putevima Kanade samo da mi kaže viđaj šta nam generali rade!

Napravim se nagluv pa ga priupitam a šta mi radimo generalima!?

Zanijemio.

Undak me opaučio dubokozamrznutim pogledom tipa ma koja smrt, izist ću te u dva zalogaja. Vidim da se usiJOJ do bijela usijanja, a nit slova ne prozbori...

Šutim i ja. Nije se sa šjor Dujom zahebavat nit kad je trijezan...

Ondak je došla ona njegova. Ne reče nit slova, a šjor Duje u roku munja bez Zagreba propjeva baletanskim glasićem: imaš onoga gra' sa čwarcima?

Jok, samo čwarci! Na dijeti sam.

E, ti si moj čovik! Samo komunjare & šugonostalgičari kusaju gra' za prvi svibnja!

Divota je kako naš čovik riskira život iz čista mira samo da bi opipao političku temperaturu (još jednoga) sasvim anonimnoga SVOGA u Krawogradu čmarnom!

Evo da je sretan ka dite. Šta ja ne kusam gra' za prvi majaja! Ujutro će preko Rocky Mountains, kroz ledeno zlo and naopako nazad na pacifičku obalu. Jedva 12 do 15 sati vožnje.

Prešao sam tu džadu samo jednom zimi i nit pijan to "vožnjom" ne bih zvao. Čak nit strava & užas NISU blizu te perverzije!

Ja, nismo mi ki amerkenjci and kamnadjanovi: oni cvilu kako je benzina skuplja od zlata i svi pozelenli ki Arabija. Štedu, ne vozu i "ekologiraju" sve u stošezdeset. A moj šjor Duje svoga "suburbana" (monstrum SUV šta loče i do 30 TRIDESET litara na sto km!) "prošeta" 2500Km (lako more bit i koju stotku više!) okolu Kanade samo da viđa ko jede gra' za prvi majaja i - bar onako usput - da provjeri ima l' koja šugonjara šta "druka" kontra našijeh generala...

Monumentalno!

Barem po riziku (NEpolitičkom, prometnom strogo!), a da ne govorim o cijeni. Goriva.

Inače, šjor Duje je - mada polupismen - veliki radnik i uspješan poslovni čovik. Rvacki mu je jezik "zakočen" na 1957mu, a emgleski nikad nije kočio: on zna koje fraze "palu" da se poso ugovori, a undak više ne filozofira.

A kad radi nikad ne divani. To rade oni mutivode iz office-a!

Šjor Duje je pošten radnik koji se bori za prava djelatnika. Ali ga nikako ne pitajte zašto mu se šćer udala za Kineza, a sin oženija Grkinju! Undak bi Vam mora objašnjavat zašto im "nije na ruku" da više od jednoč godišnje ne navrate svi skupa u našu crikvu...

I još nekih takvih "tehničkih" detalja.

On je naučio pošteno raditi. A kad dojde prvi majaja ili dvacetdeveti novemembra, on zapuca okolo po Kanadi da viđa ima l' dektive, šugonjerosa i sličnih.., pa šta košta da košta...

Ovoga prvoga majaja, točnije drugega ujutro, vratija se debelo razočaran na svoju pacifičku obalu: niđe jednoga od gore traženih!

Ma, jesam mu rekao da je to dobro: evo da nismo samo pobidili već smo ih satrli u prah, nejma niti tragova im!

E, lipi moj debeli čwarkožderu, nema njizinih, a viđaš da nema i NAŠE mladosti! Evo da ja ne mogu jednog jedinog do triest godina starosti da se sitim a koji bi zna šta je danas, šta triba pazti & (za)gledati!

Nisam mu ništa više reka. Pojma nemam kada je moj sat stao, ali nekako vidim da su ljudi postali tehnološko-medijski tovari i bjesomučno trču za egzistencijom i nametnutim trendovima. A u toj usključanoj "čorbi" svako nemoguće postaje pravilo. I kompas služi kao ventilator. Jer GPS ima i boje i sliku...

02. majaja 2008. nisam izija nit čwarka. Vani je padao snijeg, a negdje (po)daleko  palme su njihale granje. Na naslovnoj stranici lokalnog "Večernjaka" zvanoga Calgary Herald, masnim slovima je pisalo JEDNA PLANETA, JEDNA EKOLOGIJA!

Ajme, ćutim JOŠ JEDNU revoluciju! Kameno doba kasni. Bogami kasni. Bolno & razorno...

Kao i vazda prije,