STARI ZAPISI sa Vladimir Kreća & Other Original Individuals

...joj da sam krepa jučera kako bi mi žaj bilo! Evo da bi se mora - VRAĆAT! Samo da doživim da neko od javnih bar "zucne" kako ovdašnja policija ne primjećuje čemu žmigavci (pokazivači pravca na automobilu) služe!

U ovoj zemlji kenjadi SVE je regulirano! Evo imaju i zakon za pljuckanje, strogi propisi za dužinu lanca psećega, 150 dolarova čmarnih za "pojas", masa para ako te uvatu u pušenju koje je -da ne prešutim- monumentalno zakonski procesuirano, a NIKO ne zna koliko je to doista koštalo. NIKO i ne pita KOGA...

Onda, čitam, u muju dragu Rvacku zabranlo pušenje ZAKONOM! E, dobro je! Puno dobro. Da Rvacka -barem po Zakonu - ne puši...

...a meni pristiglo puno pisama. Čak i od jednoga ozbiljnog nogometnog profesionalca. Ma, jok, ne falim se kako sam odbio (a, zapravo nesretnim stjecajem okolnosti ZAKASNIO) ručak sa jednim pravim pravcatim Šukerom -JEST, onim pravim legendarnim Šukerom- baš ovdje u Kravogradu zapadanokenjadskomu...

SVIMA VAMA koji ste mi se javili nakon samo-infliktirane četvoromjesečne stanke na ovim stranicama još jednom A i U IME CIJELOGA MOJEGA TIMA ORIGINALNIH POJEDINACA - HVALA, HVALA!

A sada DVA obećana pisma. Zapravo, tri pisma ali od DVA Autora. Kako su se sami potpisali

Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu bananu radi kalija.

Takodje i narandžu zbog vitamina C.... I obavezno popiti jednu šoljicu zelenog čaja (bez šećera za prevenciju dijabetesa) za smanjenje masnoće u krvi...

Svakoga dana moramo popiti dve litre vode (da, i posle je ispišati, što udvostručuje vreme koje smo do sada provodili u WC-u). Svakoga dana treba uzeti barem jedan Bioaktiv ili jedan jogurt da biste imali sve dobre bakterije, za koje niko ne zna šta su tačno, ali ako se ne opskrbiš sa barem milion i po tih bakterija, videćes vraga ....

Svakog dana jedan aspirin, za prevenciju infarkta, i jedna čaša crnog vina, takodje protiv infarkta. I jednu času belog, za živčani sustav... I jednu čašu piva, ne mogu se setiti za šta... Ako ih popiješ odjednom, medjutim, možeš dobiti moždani udar, ali ne sekiraj se, nećeš ni primetiti....
Svakog dana treba jesti balastne stvari. Mnogo, mnogo, gomilu balastnih stvari, dok ne posereš govno veličine pulovera.

Potrebno je 4 do 6 dnevnih obroka, laganih, s tim da ne smeš zaboraviti žvakati svaki zalogaj 100 puta. Tako da ti samo za jelo treba 5 sati...

E da, iza svakog jela trebalo bi oprati zube, tako da zube treba prati i posle jabuke, posle bioaktiva, posle banana, posle balastnih stvari ... I tako sve dok imaš zube u ustima, s tim da ne zaboraviš zubni konac, masažu desni i ispiranje vodicom za usta... Bilo bi dobro urediti kupatilo, možda staviti CD plejer ili TV, jer s obzirom na vodu, balastne stvari i zube, provešćeš puno, puno vremena unutra...

Treba spavati 8 i raditi preko 8 sati, plus 5 za jelo, to je 21. Ostaje ti 3 sata, ako nije gužva u saobraćaju. Prema statistikama, TV se gleda prosečno 3 sata dnevno. Sada se to više ne može, jer svakoga dana treba setati najmanje pola sata (savet: nakon 15 min kreni natrag jer ako ne, pola sata postaje celi sat). Treba negovati prijateljstva, jer su poput biljaka, treba ih održavati svakodnevno. Izmedju ostalog, moraš ostati i informisan, i čitati barem dve dnevne novine i nekoliko nedeljnih, da bi imao kritički stav ...

Seksati se treba svaki dan, ali bez upadanja u rutinu: treba biti inovativan, kreativan i iznova osvajati. Za sve ovo treba vremena... Da ne govorimo o tantričkom seksu.

Treba imati vremena i za dodir s prirodom, pranje poda-sudja-veša, da ne govorimo o tome šta sve treba ako imas kućnog ljubimca ili decu...

Računica kaže da je za sve to potrebno minimalno 29 sati. Jedina mogućnost koja se nameće je raditi nekoliko stvari istovremeno...

Npr: tuširaj se hladnom vodom i drži usta otvorena - tako ćeš popiti 2 litre vode. Dok izlaziš iz kupatila s četkicom za zube u ustima, istovremeno se seksaj (tantrički) s partnerom koji istovremeno gleda TV i čita novine dok ti pereš pod. Ostala ti je jedna ruka slobodna? Nazovi prijatelje! I rodbinu! Popij vino (nakon razgovora s rodbinom će ti trebati). Uuuuuf!

Ako ti je ostalo dve slobodne minute, pošalji ovu poruku svojim prijateljima (koje treba paziti kao biljke) dok jedeš kašičicu meda, koja je vrlo korisna.

Sada te pozdravljam, jer izmedju jabuke, jogurta, piva, prve litre vode i trećeg obroka s dnevnom dozom balastnih stvari, ne znam više sta trebam, ali moram hitno u WC.

Uštedeću par minuta istovremeno perući zube....

Šta tjera ozbiljna čovjeka mojih godina da kišovitog hladnog 8. decembra 2007. sa jednog na drugi kraj Nizozemske 200 km vozi na Karana. Naravno žena.

Kad stigoh i pronađoh sportsku salu nizozemske željeznice u Vlandrigenu (to je spram Roterdama ko Cista Provo spram Splita-doduše malo veća cista) shvatih da sam drva nosio džabe u šumu tj. da sam ženu mogao slobodno ostaviti doma.

Ružna sala, sa crnim podom, bi u kontrastu sa svom lipotom što u visokim štiklama lako nosi svoje mlade godine.

Srpsko kolce uz slavonski bećarac Ivana Mikulića zagrija divojke i ozbiljne dame, tako su se sve jedna po jedna zacakljenih očiju ka zaljubljene šiparice slikavale u zagrljaju Goranovu. I moja gospoja među prvima, naravno. Nije mi pomoglo ni to što se uvjerila da je On u prirodi mnogo manji nego na TV i da u stvarnosti nije ništa lipši od mene.

Otrže mi se i otrča "ko dite za balunom" kad Goran zapiva "Lipa si lipa". Ona i sve žene za njom. I čini mi se da sve misle da baš njima piva. Odavno sam primjetio da na nju -moju dragu- djeluje ova pjesma isto kao šta na druge žene djeluje BOLERO od Ravela. Erotično. Ali, vidjeh, nije sama.

Sreċom da Goran ne može odgovorit svim potrebama, unatoč broju cipela i dužini negove – kose, pa žene praktične kakve su padaju u naručje najbližeg im i najdražeg im. Kod treċe se pisme moja voljena malo pribrala, pa sam mogao s njom zaplesati na "Ružo moja bila".

Primjetio sam da me voli više nego radnim danima. Pa je i čaša vina i meza od pršute i prasence sa ražnja neobično prijalo u ovaj kasni sat.

Bilo je lipo na Karanu večeras, ali bi još lipše bilo njegovu fantastičnu interpetaciju "O solle mio" u nekom drugom ambijentu doživiti. Možda ljetos negdje na Jadranu? "Večeras je naša fešta. "Čekalo se samo da Mikuliċ izmedu dvije rodoljubne čestita Novu godinu, ali to se nije dogodilo i mi krenušmo oko dvi ure nazad k domu.

Moja žena bi zadovoljna, iako kao i obično PRVI PUT sa voljenom osobom, umjesto u krevetu sa perjanim jastucma i satenskim pokrivačima desi se na brzinu i negdje u prolazu. Tako i ovaj put, prvi put na Karanu, umjesto neke Kristalne dvorane ili lipe konobe zbi se gdje se zbi.

Nakon dva sata brze vožnje u četri ujutro stigosmo kući i jubav nas je još držala. Upalih tiho kraj uzglavlja "Lipa si lipa anđeli ti sliče….." Ona usni u mom zagrljaju, sad kao nekad prije dvadeset pet godina, mlada, lipa i zaljubljena. Kao prvi put.

Poštovanje,

Kao prvo, iako sa malim, zakašnjenjem želio bih Vama i G-dji. Heleni poželjeti samo sve najbolje u Novoj 2008 godini.
U zadnje vrijeme često sam navraćao na Vašu stranicu u nadi da ću, dok ispijam moju jutarnju kahvu, ”zasladiti” se sa nekim od Vaših članaka, ali bio sam ne malo iznenadjen kada sam redovno nailazio na prazno. Eh, onda čovjeku ni kahva više nije tako interesantna pa makar ona bila i ona prva, jutarnja.

Tako, navraćao sam jedan pa mogao bih reći poduži period, ali stalno prazno!!! Iskreno, bio sam se malo i razočarao i odmah pomislio na ono najgore. Neee, nije ono što ne dao Bog mislite, nego sam pomislio da je za mene jedini kutak ”slobodnog novinarstva” ili recimo slobode izražavanja umro.

Ali na moju radost, a pretpostavljam i radost mnogih drugih posjetioca Vašeg sajta to se nije dogodilo i koliko vidim tu ste, živi i zdravi i naravno sa isukanim perom. Drago mi je da je tako i da se sve vraća normali. Eto, toliko od mene, a Vama još jednom želim sve najbolje u Novoj 2008. i narvno, kao i uvijek, oštro pero i dug jezik ;), (mislim u pozitivnom smislu).

Sve najbolje
Jasmin….

...i Jasmin i Zdenko su već poduže vremena u - Olandiji! A jedan za drugoga pojma nejmaju! IPAK, na isti način sam im se zahvalio i čestitao, a poruke njihove prenio svima onima koji na ovim stranicama pišu, fotografiraju, pjevaju, rade...

Neka velika i istinska priznanja (koja su doista tako velika da nikada neće na naslovne stranice!) sam "pobrao" ovdje. Od pravih kauboja i još pravijih Indijanaca. Indijanci nekako brže i slađe nauče hrvatsko HVALA...

IPAK, u mojemu privatnom životu se dešavaju i nikad očekivane monumentalnosti za koje nisam bio pripremljen. Upravo zato mi Vaša podrška, razumijevanje i poneko pisamce DOSLOVCE spašavaju "sanity"...

A Jasminu i svim jasminima ove šarene planete ono moje istinsko HVALA ću "prostrti" po mojemu nikad kratku jeziku.., jer ako neko (bilo ko) jednog Buša može predsjednikom zvati onda ja i Pojedinci moji NIKADA nećemo (pre)stati...