skinuto sa naslovnice Maja 12. 2007.

ekoKlagija

***čistoća okolU miša***

...kad odeš malko u planine (samo nekih stotinjak kilometara odavde) pa se "nasadiš" na sunčanu terasu The Fairmont Chateau Lake Louise otela i "srkneš" najjevtiniju kafetnu koju tamo služu ONDA - postaneš FAKTOR!

Ja se tome sprdo. Veći dio života. A onda mi stigča čestitka za Prvi maja iz Olandije, ja pao u afan i kažem onoj mojoj aj stavljaj pet kila čwaraka u portapak, prvi maj je, iđemo slavit da se puši!

Okud ti sad TO!?, začudila se - pa cijeloga života si od svega toga bježo ki od Đavla sama samo da ti ne prišiju "crvene" etikete, a sad ni manje ni više PROSLAVA!

Viđaj vako moja rođena, kojoga sam ja turca slavjo, a da defektan nije bijo, a? Evo će me jopet DANAS napast oni desni and moralnokršćanski da žderem čwarke i slavim dok ONI tuguju nad - JEST - Račanom... NIKAD ja neću biti nikome od njizi po mjeri. NIKAD! Aj, šta se vučeš sa tim čwarcima!!!!

Pa đe su, čouče, 10 KILA čwaraka smo sinoć jedva u kuću uvukli, a sad niti jednog jedinoga, Bože blagi, Bože blagi.., ŠTA se dešava...

A jes pogledala u ćanifu?

Koju ćanifu!?

Pa onu moju, gore na katu!

Ozbiljno?!?

OZBILJNO!

Tu mi je ono moje drage i NORMALNE žene malo nestalo. Pandrknila na pod. Sva sreća imamo novi, onaj debeli, tepih pa se nisam zabrinija. Samo se otegla po onomu novu tepihu ki da joj se spava. Baš mi slatko izgledala. Ki ona pjesma Zdravka Čolća - Ona spava, ona spava...

Imo sam pri ruci onu velkačku bocu vrancuske friške vode saLijana ili tako nekako - čista voda sa Vrancuski planinčuga, nikakve primjese, samo maksuz voda, a još bila i ledena pa sam je sa time zalijo. Ki cvijeće u proljeće.

Oma se pridigla, probudla načisto. I gleda me onim cvjetnim i proljetnim očicama. Koje odjednoč zabodoše nemuštu a bolnu strijelicu ZAR I TI, SINE Brutalni!?! I neotesani...

Kasnije sam joj na putu objasnio strategiju čwaraka u ćanifi: ta, ta moja ćanifa na katu je NAJHLADNIJA prostorja u kući. A ipak se nikad ne smrzava. VOILA!, sve jasno!!!!

Šuti...

A ja undak potegnem keca iz lijevoga zadnjoga rukava: viđaš, ljubavi, to NIJE sve!

Nikad prije nisam primjetio da su te njene prelijepe proljetne očice baš tako velike. Gotovo rosne, nikako suzne. Jest, kad bolje pogledam ki malkice ZASTAKLJENE. A, ipak, ništa nije nit pomislit reći htjela....

Daklem - čwarci u mojoj ćanifi nisu samo poradi temperature već i naših gostiju: ŠTA bi oni mogli pomislit da mi vide vagon čwaraka u frižideru?, da sam ja neki žderonja, bolesnik, čudak..., onda - ŠTA ako je neko od njih GENETSKI ČWARKOCIDAN i shebe mi sve zalihe odjednoč!?! Šta ako se isti u procesu zahebao pa se zagucne, zadavi, strefi ga srculence nenaviklo na prevelike zalogajove i idijotske munja odluke i itd.

A, onda, ŠTA ako ga strefi proliv ispred NAŠEGA frižidera!? Pa nam usere cijelu kuhinju...

Sad znaš zašto sam onaj peti držač guz-papira instaliro na mikrovalnu ponad frižidera; nisam li genijalno praktičan, a, ljubavi...

Ipak sam očekivao neku pohvalu. Ako ne za dokazanu genijalnost ono bar za praktičnost i iskazanu aktivnu preventivu u lokalnom životu i djelovanju.., ali - sve je izostalo...

Njene, malkice zastakljene očice proljetne su kao malo PORASLE, ali su ostale nepomične i ona - nijema...

Nije me pitala čak niti DA ŠTA AKO NEKO OD NAŠIH GOSTIJU SLUČAJNO ZALUTA U MOJU ĆANIFU!

Zbog toga niti Vama neću odati krunsku tajnu moje genijalnosti i tako toga. Samo, uđeš li nekim slučajem u MOJU ćanifu, ne diraj mi kiflu. Sa kade. Od Vlade iz Kenjade...

I tako smo u trenu stigli visoko u Roknute Planinčuge (Crnogorski: Rocky Mountaines) na parking gore pomenuta otela...

Ma, šta reć - čist zrak, puno svita svake fele, nacje, rase, vjere i tako to, čisto bratstvo i jedinstvo! Samo da im još Rač.., ovaj Tito govor održi...

Gledam vrhove pod teškim snijegom, prekrasne staze gore vode, al isto vidim u ćošku sa strane na terasi prepunoj jedan stol za dvoje zvrlji prazan. Baš ga niko ne šljivi. Te oma uletim spotičući se jedva na dvi-tri starje i odeblje (mater, da mater ĐE SU u ovakim slučajovima ONE MLADE, PLAVE and SYSATE!?!) gospoje. Ali - vrijedilo je: STOL je bio MOJ!

Naručim onu kavetnu i udahnem duboko sa pogledom na špicu najviše planine KAD čujem ove do mene kako se svađaju na relaciji ekologija global warming!

Ja, inače, sve razumijem. A ako se nešto ispostavi da NE razumijem, onda je to samo zato jer nisam - čuo. Šta su kazli...

U neko doba mi pocrni pred očima pa se pridignem i gotovo vrisnem postarjem gosponu za susjednim stolom: pa koji ste vi BUKVIĆ kad možete na vako liepu mjestu od žestoke ekološke etikete na glas reć da NEMA globalnog warminga!?!

Cijela terasa ZANIJEMILA! Ko Skenderja na Čolićevom koncertu kad je prvi put otpjevo ONA spava, ona spava! Ja mislijo saće EXPLOZIJA aplauz; možda me i podignu na ruke razdragane.., ko zna...

SJED, BUDALO!, pukne ki grom neki meni strani glas sa strane onako umilno ki da je sad provučen kroz newjoršku kenjalizaciju!!!

Okrenem se i viđam "Versacce" leđa vitka pedesetogodišnjaka koji u razočaranoj nevjerici govori svojoj puuuno mlađoj sysatoj "Pamela Anderson" palvuši (SAD viđam đe su plavuše o koje se JA NIKAD ne spotaknem! HA!) hebote, od ovih balvanixus-balkenjikusa ne moš se nit u luksuz NA KRAJU SVETA sklonit!

Dočuo sam još kako mu ona odvrati - a ti mislio da je samo Las Vegas prepun naše bagre...

Mene, MENE nije niti pogledala! Čak se i okrenula nekako prebrzo pa nisam vidio puni bočni profil! E, TU je prevršilo mjeru!

Okrenuo sam se i mirnim glasom pitao one moje maločas napadnute DA LI OVĐE NEKUJ PARLA VRAMCUSKI?

Iznenađeno su rekli JOK; OK, velim ja, oćemo l' spojti stolove pa da se ki ljudi objasnimo? Tu sam oma spojio stolove. Okrugle. Šta!? Šta pitaš jesu l' rekli tamo neko DA ili NE!?, ZNA SE! Nisu! Ali - koga to briga...

Do podne smo sve razbistrili. Nisam više viko, niti je ko na mene viko... Samo su sad konobarovi i meni prilazili nekako uslužnije i razdraganije! Sazno sam tako da je taj globalni warming frka liberala and ljevičara sa kojom želu nekaku pseudo-revoluciju (ovo baš nisam sažvako jerbo mi se čini da nisam razgovaro sos nekim revolucjonarima; hemboUte sve sam mrcedes do kamdilaka!, okulo njizi...) komtrasproću KRUPNA kapitala koji će - pritisnut sa izdacima za ekologiju - MORATI ondak otpustiti MILIJUNE radnikova i eto nam sirotnje i propasti na vrat. Sred mrcedesova and kundakilaka...

Taman sam pomislijo da se zahebavaYU kad mi objasnideše kako to onda AUTOMATSKI ZAUSTAVLJA ulaganja u razvoj i nove projekte što će donijeti rupe na putevima (za bilo kud!; rekao bih ja sad ETO KAKO JE VRANJO ZNAO DA BESPUĆA ZBILJNOSTI TEK STIŽU!) i besposlicu za mnogobrojne putare ("putare" su ovdje profesionalci, ali ne oni sa crvene ulice, već obične, svakodnevne) i još tako to...

A bilo je prošlo podne. Toplo, sunce upeklo i nekako mi sve misli na mom portapaku prepunu čwaraka. Nekako sam se oladio na pomisao da ću ja tu filozofirat dok moji čwarci u mraku prevruća portapaka samuju. Čeznutljivo...

Oma sam zaključijo ULJUDNO diskusiju i rekao da me moj producent čeka u kristalnoj dvorani za ručak, a onda imam opak business za popodnevni čaj pa mi sve poruke ostavite na recepciji jer ću biti slobodan tek iza deset večeras...,

nisam nit svršija KAD par vizitki doletiše u moje masne rukice. Još me jedan pita na odlasku oćemo li barem u kazino svratti, radi do 3 ujutro.

Jašta, rodijak!, i gospodski napustim osunčanu terasu okupan razgaljenim pogledima "moje ekipe" koja nesumnjivo VJERUJE da je upravo upoznala bogata hiper-excentrika...

Tako sam ja to i viđo i osjećo. A čim sam im se našo vanka vidljivosti potrčo sam ki blesav ka onim mojim čwarkovima! Kad je stigla na parking nije očima vjerovat mogla: ja već bio filovan sa blago samoocjeđujućim, slasnim & masnim čwarkovima. A njoj se NIJE jelo. Kaže, sunce, temperatura, nadmorska visina...

aj, stan' ženo!, žvak-gut-gut,žvak.., sad sam dvi ure filozofiro, a tebi ni to nije dosta!

Odjednom iz auta do nas puknu vrata ki sama bomba! Izleće vanka neka mlađa osoba, uto se i druga vrata sa treskom otvorše, pogledam - uuuu, dooobarrr kadilak kabrio DVA DUPLA AUSPUHA, to mora bit "zmija", zagledam bolje da vidim regstracju kad me prekide očajnička psovka iz mojoga susjedna sela FINAC USRANI MOŠ MENE KUPTI AL TI SVE VIJAGRE OVOG SVIJETA NEĆE TOG TRIPERIZIRANOG MIŠA NIT PRINJETI  NA PLANETU NA KOJOJ JA ŽIVIM! NIKAD VIŠE!

Čuo sam još JEBO TE VERSACCE KAD NE ZNAŠ OPRAT GAĆE!!!!

Ona moja već ušla u auto, kaže umorna, ništa ne vidi, još manje čuje, kaže jesi l' najzad završjo, ajmo kući osto mi veš u mašini...

Tu mi je postalo jasno da ekoKlagija nema veze sa - čwarcima. Ali - IMA veze sa - čMarcima. Nekima... A klimatske promjene su ZAVJERA lijevih and liberalnih koji NE VJERUJU nit Bogu, a još manje KRUPNU kapitalu. Konačno - ako sutra oćete ić na poso, pa čak i jest ONDA oma počmite iskorjenjivat sve lijevo and limberalno iz svojije gena! Nejma egzistencije bez APSOLUTNOG VJEROVANJA. U Boga krupna kapitala.

Nemojte sad A KO/ŠTO NAS JE ODJE DOVELO!

Mislim, jest da je prvi maj, ali to NIKAKO (vidi gore detalje!) nije ONAJ prvi maj! To je obični kalemdarski datum koji se zadesio pogodan za izlet u planine. Jer kad se iđe u planine, tamo nema zime!, šta onomad lipo reče Brega...

A što se tiče smeksa (ono: goridoli dok ne zaboli) tu i ja volidem NEekološki - prljavo, ako razumite ša oću reć...

A STVAR IĐE PREKO INTERNETA, KOLUMNA NAM RASTE (ISPOD) PETAAAA

Kao i vazda prije,

uz najiskrenije pozdrave

od Vlade iz Kanade.

Povratak na sadržaj www.VladimirKreca.com

This site was last updated 05/12/07