Ondak opet uleti ona moja prepametna - seljačino pokondirena, da si Tamo i dalje bi sa brda gleda Jadran. I cipa drva za zimu. Ako bi ih uopće ima!

E, odma sam se usturčio, ali bi ima grojze, šljive i tako to pa bi se svako veče uvesaseveljava pokraj kakve bačve oli kazana!

Nije komentirala. Grebi žemske - ne razumu demokruciju. Devinitifno. I - očevidno...

Daklem, nakon pomenutog "briefinga" na teraci kuće moje čarne izvršim nužnu relokaciju na slijedeće sjedište. Ispred mojega netom "zakrpanog" teledaljinoglasovidnika (u zaostalim zemljama poznatiji ka TV).

A ono - trešti buzuki, svjetlucaju i nasmijana kineska lica pa me smantalo. Idem gledati Omera. On zna kako sa onom svojom. Eto, to je demokrucija!

Ali, i ovdi ki i Tamo (ja tako barem vjerujem) po sata reklama i samo dvi minute Omera! Opet "šaltam" po onim kanalima kad malo malo pa buzuki, pa kinezi, pa buzuki, pa kinezi...

Negdje okolu ponoći kažu svršla olimpijada 2004. Ma, Bogati! Nisam zna. A kad je počela?

Kažu da oni Iračani i Afganistanci nisu nikad pobrali tolko medalja dok im nisu došči Amerikanci. U duhu olimpijade..

Ko bi sad to moga stavit pod neki smrdljivi upitnik cinični?

Evo jedna lokalna - večeran pri neku večer sa jednin zdravo pravin doturom. Medju nama govoreć šta sam ga zajeba - plati mi ozbiljne pare da mu uvaljam neki sistem u novu novcatu kuću. Ondak kad je vidija da ništa nije eksplodiralo pao čovik u afan i pozva me na večeru.

Pitaš zašto na večeru? Pa kad me čovik vidi vako masna & priglupa oma mu je jasno da novci igraju neku ulogu mojoj ženi, a meni je sva pamet u gujci. I ondak ljudi to samo podrže. Jednostavno, a?

Daklem, žderemo mi u njegovoj novoj and glomaznoj kući a on priča li priča. Misli čouk da ja nešto razumin. A ja samo kolutam očima jerbo su mi usta prepuna.

Kaže - Kanada kad prima liječnike izvan svojih granica ima zonu A i zonu B. U zoni A su liječnici pet zemalja svijeta, a svi ostali su u zoni B.

Mislim - a budale, šta mi to mrsi! Žvaknem, gutnem još jedno 77 puta pa mi "sine" - jebo te kiša, pa to je TO - sve one čistačice i taksiste šta su me "ubijali u pojam" pa to su listom ti B zona liječnici....

Onda nastavim žderati zadovoljan mojim intelektualnim dostignućima. A on ne prestaje -

da jesi l' vidio kako je kanadski olimpijski tim gotovo duplo manji no na prošloj olimpijadi?

Žvak, gut, žvak, nisam, jebi ga doktore; ja ne brojim čak ni svoja sranja. Mnogobrojna and svakodnevna.

Nije se na to osvrnuo. Misterija. Samo nastavi -

za potrebe profesionalne sportske industrije na sjevernoameričkom prostoru puno sportaša koristi sve šta se koristiti da. I da se izbjegne međunarodna cijena upotrebe galofaka u nepoljoprivredne svrhe onda...

Šta, onda? Ne znam! Upravo sam sažvako sve što je bilo na stolu i nije mi padalo na pamet da mrdam možđane. Da se ne oznoju. Pa ondak smrde. Više no što treba.

Jutros pijem kavu u planinarskom domu moje najomiljenije okolokalgarijanske planinčuge zvane Tvrđava. Jopet samo ločen, pušin i zajebajen onu svoju malu da neka se prošete okolo, zdravo je to i koristi...

Kad ulete neki da je l' moremo sjesti s vami. Nisam ni zinija oni sili i počeli te ovo te ono ki da i znam sto godin.

Jeba Van pas ćunku, sad i ja pomislim - kad sam ja ganja svit po Kalgariju da idemo skupa u planine svi su bižali ki đava od križa, a sad kad mi je potaman bit solo (em jeftinije, em lakše koreografirat i tako to) NIDIR MIRA!

Jedan sa skupin cvikerima se žali MENI - ajme sramote, ajme smrada.

Da, koji ti je turčin, pomislin, a ne stignem izreć.

Da kad su okejaši napravili neki rezultat sve se prašilo od slavlja, a sad kad je ovaj gimnastičar osvojio olimpijsko zlato gradska uprava traži ozbiljan novac da mu se napravi fešta na olimpijskom gradskom placu! Fešte - nije bilo. Gimnastičari su (pa makar i olimpijsko-zlatni) sirotinja. Ovdi Kalgariju.

E, da, opet pomislim, vrime je za obid. Od gimnastike se tako brzo ogladni...