Daklem, u tome Žiletu,
kome je "zajebancija" bila i kredo i modus operandi jednoga dana sam
"opalio" brzopotezni stih: kosa mi se na glavi diže (jok, danas,
onda), kosooka propast stiže da nam popapa sve zalihe - riže...
Večeras sjedim na brdu
iznad grada u restoranu Happy Hill i tovim se sa ko zna čime iz Kine
"muvajući" sa onim njizinim extra-long-size čačkalicama ki
profesionanalac...
U neko doba ona moja
hanuma me "mune" nogom ispod stola. E, šta ti je žemsko! Ma, nemoj ođe,
viđaš da žvaćem intelektualno...
Ne, ništa nisam izustio,
već me "presjekla" onim njenim pogledom br.2 - upišani muškobanjasti,
dirni ga nogom ispod stola - pa makar i u crkvi (rodijak, nemoj ođe
provocirat - i u crkvi se nađe pokoji stol...) - i eto ti zla: sav mu
mozak pedalj ispod pupka!
To je sve bilo bez
riječi. A ondak je gotovo prošaptala - pogledaj okolo. Aha,
žvak-mljac-glup i itd., kažem ja. Aj, dobro, podignem (teška srca) i taj
svoj pogled.
Odmah nastavim sa
primarnom aktivnošću konzumiranja gorepomenutih prehrambenih artikala. A
ona ne odustaje - darling, ništa ti nije neobično?
Ma,
žvak-njam-glup-gut-gut, aha, ma, jest ovaj sos je ka malo prepržen... Tu
me "mune" ispod stola. A ispod mojega čarnoga koljena. Poludim...
Kako od početka braka ne
živimo u mojim Grdanovcima Srednjim, to sam iskreno prokleo sudbinu šta
me bacila u tzv. svijet bijeli pa sad ne mogu da je "opaučim" sa
glogovom cjepanicom. Iznad koljena. Njenoga. Ženska prava!!!
Probudi me iz umilnih
snova (vještica mi sve to čita iz glave, iz pogleda. Čak i kad mislim
ćirilično!) - slonovino prežderana, pogledaj oko sebe, kad ti kažem.
Sad je već kompletna
kontrola u njenim cipel.., ovaj, rukama. Umilno se pridignem i pogledam.
Ono, ljudi se ožderavaju, restoran krcat, barem stotinjak duša. Mljacka
se, smije se, poneki prducne, sve idila od žderanja...
Ne, zašto pitaš, ovdi se
nipošto ne puši u restoranu, boca vina na stolu je gotovo nezamisliva
(dobro, ne baš u svakom restoranu), nema tamo nekih "pevaljki", a nema
ni juke box-a.., a ona davi, davi, davi...
Već joj je postalo jasno
da je maločas pretjerala kad je pomislila da mi je mozak tako nisko.
Ispod pupka. Jok, sada je - mada pomalo bijesna - razočarano zaključila
kako mi je mozak - u stomaku.
Darling, zar ne vidiš da
smo mi jedini bijelci u ovom restoranu?!
Šta, moja mala
RASISTA!?! "Oladilo" me u roku munja. Opet je znala (i ovo sam pomislio
na čistoj pravoslavnoj ćirilici) šta mi je sinulo na mentalnom ekranu -
zadrži komentar za sebe, hoćeš li sesamy balls za desert?
Sesamy balls? Ma, kad je
mene trebalo pitati za to!?
Odjednom sam "ulovio"
sebe samoga kako gledam okolo. Da, konobari i konobarice su Kinezi.
Ondak to moraju biti i kuhari i kuharice. Hrana je kineska. Sve je kao
da smo u Kini. Čak i neka "cangrčava" muzika je Kineska. Da, i svi su
redom okolo Kinezi. Jedino TV u dnu sale je bio CNN-ov...
Sasvim nenamjerno mi je
zasmetalo što sam "izdao" svoju rasu i okončao svoju večeru u jednom
kineskom restoranu. Čak sam negdje u gornjem dijelu ovoga članka
"prišio" njima i "prduckanje" u tome restoranu. Odmah me napala griža
savjesti da Vam to i priznam. Da ne bih napisao zlobniju laž.
Ovdje nema istine. A
činjenice su:
sweet and sauer soup u
Happy Hill je maestralna, sesamy balls su božanske, usluga je precizna,
"nevidljiva" i drska. OK, "drska" za moje literarne potrebe. Inače,
nigdje u cijelom gradu se ne jede bolje za tako male pare. Čak se i
englezi zajebali - oni mislili da će jeftinim burgerom barem usporiti
Kineze. A pojma nemaju da će Kinezi i na besplatnom obroku zarađivati.
Englezu treba barem pola kila hrane dnevno i šest sati spavanja, Kinez
može raditi 25 sati dnevno na po čaše vode i dva zrna riže...
Mene su ljudski
nahranili. Ali da su žuti - jesu. A i Buš kaže da su komunjare.
Za mene su Kinezi
najbolji Katolici na planeti. Niko od njih nije vrijedniji, pokorniji i
strpljiviji. Pametni su i požrtvovni. A ne turče se s time. Ako ne
vjerujete, prebrojte. Imam barem milijardu i dvjesta
milijuna dokaza...
