Ne, nikad mi nije bilo drago u ovakovim situacijama, a to mi je teže šta sam za sve kriv ja. Nemojte to nikome reć, prosim Vas lipo. (Začepi ti u zanjem redu! Znan ja da jedan pravi Dalmoš nikad nebi reka da "prosi"!!!!)

Nego me baš "ubolo" - eno još se nije osušila tiskarska boja na jučerašnjem Večernjaku - Bata Životinja and Boris Dvornik jopet u partizanima...

HrvatskoSrpska ljubav ratna and poratna piču turističkim vrletima Crne Gore, nikad življi and zdraviji usput bivajući plaćeni za tamo nekakve reklame... POso ki poso....

E, da su se sjetili jedno petnaestak godina ranije tako nasmijani and razdragani da naprave reklamu za margarin ZVIZDA... Đe bi nam sad KPJ biJO!

Ali, nisam ja tako zloban ki neki pa da napišem, recimo vako A KOLIKO BI MLADOSTI I VJENČANJA, PA I RAĐANJA BILO DA SU TA DVA GOSPODINA SITA DRUGA IZAŠLI SKUPA PRED TV KAMARE I KAZLI SVJETINI ONAKO KAKO SU VAZDA KAZIVALI ZA DOBRE PARE - AJMO SE NE JEBAVAT RATOM, MOREMO SE RASTAT KI LJUDI DA NAM DICA NE IĐU U PIZDU MATERNU ZA BADAVA. A I SVIT ĆE SE OKOLU NAS SPRDAT....

Vengo su ki ovnovi centralnobosanski zakovrnuli krvavim nacjonalnim očesima jedan na drugoga da pokažu svitu na kojoj su oni strani. A SAMO TA je bila Pravedna. Pa čak i ako se treba poklati.

Ondak je prošlo štogod rijeka krvi, oceani suza i sirotinje. Kad se sve smirilo, eto nas u reklami. I - starom dobrom prijateljstvu...

Ma, bolje i to no da novi rat pripremaju. Samo mi se ne da iz ove moje glavetine: a šta bi sad stari dobri Smoje reka... Biće da je zato pohita Tamo...

I ođe u Kalgariju se Srbovi i Rvatovi sve više volu. Evo da je bilo nezamislivo da u istu kavanu popiju piće. Prije neki dan su pale i prve međunacjonalne zaruke! Business is business, love is love and life is life, moj rodijak.

Ma, ša kažeš? Nisam zna...

Dok mi je ova webosklepotina bila u prah i pepel izgubija sam puno članaka, a najdraži mi Nagari, Kalgari ostavljam za slijedeću godinu. Stampedo je protutnjao lokalnim avenijama, jašilo se bikove, a i ovce; bilo je žderanja i lokanja, nije padao snijeg, vrijeme sjajno, a ipak je bilo padanja... No, to je već za one stranice koje nude više detalja u slici no šta ja mogu u riječi...

Nećem da Vam puno govorim o sebi jerbo iduće godine dolazim sa masu materijala na onu moju promociju u Beč i sigurno ću Vam se zgaditi - kako nisam podoban ni za lijeve ni za desne kupio sam 63 kile papira, pet kila ljepila i bacijo se na pravljenje mojih knjiga. Bit će ih 45 komada. I nemojte mi reć da Vas nisam upozorio - Beč, Oktobar 12, 2005. Ukoliko brinete o svome mentalnom zdravlju and ugledu nemojte ni prismrdit blizu. Inače Vas može zadesiti jedna od onih mojih 45 knjiga.

Tako. A morete provjeriti i da li Vam osiguranje pokriva to .., mislim te moguće posljedice. Ko zna, možda se tu nekaj more "ušićariti"?

Daklem, već sam četiri miseca u školu. Nisam okinija niti jedan ispit. Kao šta vidite - a ako Vam se prohtije da magistrirate - dođite u Kanadu. Ako to može vaka budaletna ki ja, Vi ćete nazad za tri miseca sa dvostrukom doktorskom diplomom.

I nemojte mi zamirit na pitanju: a kojeg ćete kurca ličit sa tromisečnom doktorskon diplomom? To ja čisto iz radoznalosti...

Evo mi prođe rođendan dok san ovo zapisa. Nastavljamo po starom. Hvala Vam na onim emailima koji me nose. Hvala i darežljivim sponzorima, nadam se da se neće predomislit jerbo mi se ne pliva do Beča...

Uell, kao i vazda prije,

sasvim lično & internetično