Roko & Ovaj Drugi

...dvogovorni dijalog mrtvoga i nepostojećega...

...Roko je doša pedesetosme ovdi na kraj svita ali je i danas u Vinišću. To ti je, rodijak, najveća mala vala nit' dva semafora od Trogira, a Drvenik mu je ispo' volta samo šta mu trajekt nije najbrži pa je undak lakše plivat. Ko zna.

Roko TAKO ON voli reć – ne postoji! Ma ušćipija sam čovika onako dušmanski. Jest, vrisnija je ki tovar na chilly peper extra hot (strateški postavljen ispo' TOČKE „G“!) i undak, čim je vazeja zraka, tj. udahnuo ODMAH ponovio – jest, mo'š ti provat i sa atonskon bombetnom, ja ti, rodijak, NE postojim...

E, tu sam ja – umra! Malo od smija, malo od zbilja...

Bogata i lipa ova Kanada, u neka doba mi Roko da ka važnu informaciju.

A ne vidiš li kako nam naši ovdi propadaju txe lipi moj nepostojeći Roko?!

Neš ti propadanja! Evo naše ženske sve uspjevaju ka da su tu rojene! Muškići im činu neviđene zvizdarije, piju krv na slamku i tako to, pa se opet nekako poskliznu u propast. Ženskinje sve to izdržu i još su – napredovale!

Opet je Roko txe nepostojeći poentirao. A nije mi bilo lako slušat...

Ma mi je opet Mick na pameti: kako su oni u New York-u znali prije nas u Calgary šta mu se desilo!?! A znali su.

Evo kad je Maestro – a nit godina je tomu – skupio svoje boce i otiša gori na vječna lovišta u društvu pusti' Kineza, Filipinaca i dva Uzbeka gotovo NIKO ovdje nije znao...

A kako je on nemilo uništavao sve vrste tekućina koje su bile oplemenjene barem jednim maliganom! Čovik je bio vrhunski (na samo glazbeno!) školovan i od Argentine do Štokholma, od Tokija do Vankuvera nema koncertne dvorane koja mu se nije naklonila. Do poda. Srcem i dušom.

Ko to danas zna, koga briga...

A NIJE izmišljeno. Istina i ja previše očekujem: pa zna li uopće iko od nas ko je sinoć podigao na noge jednu berlinsku „Deutsche Oper Berlin”? Garant ne zna! Čast “luđacima” SUPERmalobrojnima (koje ionako niko ne sluša!) koji to znaju: oni medju nama postoje, a bolje bi im bilo da ki Roko – NE postoje.

E, kako ne znamo ono od sinoć i iz jednoga Berlina, npr. KAKO se onda uopće možemo dosjetiti KO JE TO OD NAŠIH virtuoza DRMAO najznačajnijim svjetskim kućama ozbiljne glazbe s konca šezdesetih, cijelih sedamdesetih i boljeg dijela osamdesetih godina prošloga stoljeća…

Maestro NIJE izmišljen! Poradi obitelji mu izostavljam daljnje identifikacijske detalje izuzev jednoga: Maestro NIJE bio iz Vinišća. Ali jest stari dubrovački sin.

Gospon Kero je vamo doša iz centralne Rvacke. Njemu je bija gušt nać nekoga “čedomira” i unda načinit utrku u besmisal: koji će prije polokat pacifik maliganština a da ne padne pod stol. I, kad više nije bilo “maliganije” u butigu, kad baš onako junački presuši a on još na nogama i još mu “čedo” pred očima nešto ka i govori, TUTE, baš tute bi se sitio i Blajburga i Jasenovca!

Gospon Kero je bija maestro od građevine: nije bilo šta on vidi a da bolje nije moga svojin rukan načinit! Daklem KADA je u gorepomenutom “stanju” svojim očima UNATOČ pacifiku maligana VIDIO toga kojega je video ONDA.., onda se i Miss. Apokalipsa sklanjala sa puta…

Ni njemu se nije ispunila želja da ga sahrane “negdje ispod bukve”. Hrvatske. Zadnje dane je proveo negdje neviđen od nas ostalih. Naime, poradi svojih “aktivnosti” kanadski sud mu je razbucao svu NEmalu imovinu, a ono šta je ostalo uzela mu žena u razvodu koji je ona ČUDOM izbjegavala sve dok joj njina vlastita djeca (čim su porasla i osamostalila se) nisu “objasnila” situaciju…

Neš samo o piću i nasilju? Dobro.

Ajmo vako: znaš li ko od naših ovdi ne kocka?

Roko se ka začudija: nemoj čoviče čačkat po smeću. Nemoj! Šta god da rečeš, šta god da iskopaš neće mirisat, nikom dobra učinit…

A ti ionako ne postojiš, šta je tebe sad zabrinulo!?

Aj, jemaš prav, tamburaj i tu žicu tračalicu pa š’ viđat aplauza. Najprin uz uši!

E, tute smo: znaš li da i oni dotur šta je spasija Matu Matuna nema centa na svoje ime, a?

A klinika, a firma, a vilet’na!?!, gotovo se zgrozio moj Roko.

Sve je pod kreditima, sve. I prije no se neki novac uputi na njegov račun prekjučera je prokockan. Istina sve IZGLEDA fino ali je – prokockano. Čak mu je i familija polako počela selit po svitu…

E, tute je Roko PREKINIJA čat! Ispario, nestalo ga.

Nekoliko dana kasnije sam ga ipak uhvatio: pa kako bidni Roko MENI moreš tako isparit!?

I baš u tom momentu gospoja Phina iz Darwina mi skočila preko cila ekrana: evo tvoji’ petrinjaca i u Darwinu!

Ma nemoj, MOJI’!?, a koji su to moji, Boga ti?

Uto je Roko odgovorio: e moy krawograđanine zapadanjački, lipo sam ti i reka i napisa da ja NE POSTOJIM. Pa koji dio od “ne postojim” ne moš’ razumit?

A gospoja Phina nastavila ki raketla da “puca” imena “moji’ petrinjaca” u Darwinu…

Pročitam i to. Boga mi, prepoznajem neka imena!

Isto se vratim Roku: čoviče sad si me definitivno izenglezirao! Evo da ne mogu a ne lišit te svih čwarkova svita! Pa neš ti mene da koji dio od NE ja ne razumin!!!

Nemoj tako grubo, ekstrmistički – bar se oko čwarkova moremo (U)razumit!, gotovo zavapi Roko…

…dakleM, lipi moj čovik, tute sam te sačekušao! Ali, eto, ja razumin – svako ima točku meku, nebranjenu oli bolnu barem. Bidneš li dobar možda nešto čwarko-revizionizma primjenimo i na tvoju adresu!

Poradi i danas mi nejasnih razloga Roko mi je poslao onu seksi animiranu svinju šta pleše trbušni ples.

Istovremeno je Phina –valjda nervozna poradi mojega nemara- poslala onoga gadnoga animiranoga komarca velikoga ki ruski helikop.., ovaj zrakomlat.

Odmah sam je “banniral”! Neš ti meni tek tako ulijetat u privatni proctor a i ozbiljan razgovor. Aj se bori SA NEKIM DRUGIM. Za žemska prava. A “Bon-ton” ostavi. Na policama svoje biblioteke. Koja se zovede knjižnica…

E, Roko moj, porad čega ova svinja pleše trubušni ples na techno note a po mojemu ekranu!?

Vidi, bolje svinja no tovar. Da ko je još od tovara čwarkove činija, a?

Ti to meni ka kontru! Pa nije valjda da sam tako lako postao ameba!?

Opet sam zaradio onog zrakomlatnog komarca! Gotovo sam i ovaj čat prekinija kad se Roko javija:

Aj uključi kameru da ti u facu nešto rečen.

Ali ti ne postojiš, šta ću vidit kad ne postojiš?!?

Ne moraš ništa vidit, ali nešto možeš čuti!

Učinio sam šta je traženo.

…e, lipi moj čwarkoPREžderu, vrimena su se prominila i sve je ostalo – isto! DakleM nikoga ne zanima koji se naš plivanjem na oceanu maligana nasukao  na polubudističko groblje negdje na kraju divljega zapada!

Još manje nekoga u Vinišću zanima kako je neki naš dotur na pustim vukogrebinama tog istoga divljega zapada prokockao u pet ljeta šta svih 675 vinišćana neće SKUPA nit vidit u pedeset ljeta!

Najpose ne samo u Vinišću no garant i u Marini, pa i Trogiru ako baš hoš, NIKO nije od pusta zanimanja kako su te naše divljozapadne familije grdo rashebane uzduž & popriko: čoviče oni u tome sektoru imaju DOMAĆU “proizvodnju”. Koja se krije. Od srbokomunjara i lokalnijeh šugo-nostalgičara, ponajprin!

…kad se neki vrati, smije se i plati. Pa smo svi veseli. A ti bi sad o nekakvim tvojin činjenicama, stvarnostima, o čemu li!? Ako ne ispaneš tračara, počećeš zaudarat na intelektualizam. A to ti je isto – KONTRA moderne Rvacke.

Vidiš, ja štitim TVOJE rvacke čwarkove, a ti ih bacaš!

E, sad sam ja vrisnija: dobro Roko, ali ima čwarkova i drugdje! Evo kinezovi imaju masivnu čwarkoindustriju sa čak i NO FAT čwarkovima! A tek da vidiš filipinsku čwarkoproizvodnju, pa…

Aj k vragu! Kad me ne čuješ: mi u Vinišću imamo SVOJE čwarkove. I mondeni i moderni čwarkovi iz nekakva svita nisu dobrodošli! Osim u zahebanciji…

Tute mi je opet –uz techno note- trbušni ples na cilom ekranu zaplesala microsoftova animirana – svinja…

Roko je nesta. Osta u Vinišću. Da tamo - ne postoji. Na svoj način.

…odjednom me strefio grdan bol. Čim sam se pribrao otkrio sam da nisam piškio od početka ovoga čata. A onda sam otkrio da imam ogledalo ponad pisoara! I da su mi suzne oči. Od radosti. OLAKŠANJA…

Znam da sa Pacific Plaza u Vankuveru puca 4000km ravan pogled u Pacifik. Jedna ovdašnja Mađarica je svom domovinskom Mađaru koji ju je posjetio pokazala i to čudo. A on je njoj odgovorio da kako je nije sram šta ga voda okolo i gladna i žedna, da zašto nisu najprije svratili na kil' pečenoga i koji gemišt…

Iđen odma kupit kvintal čwarkova. Kineskijeh. Hrvatski su 130 ustašica kil, kineski su jedno 100 ustašica JEFTINIJI. Ukusi su ukusi, ali je i računica – računica!

Uf, da: Roko, bija si u pravu! Sad mi je “sinulo” zašto ti ne postojiš.., i zašto sam ja IPAK - mrtav.

…a svinja pleše - trbušni ples. Techno note, only. Dakako…     

Kao i vazda prije,