EHULSIVNO - interview

očima u cvikere: Ja i JaPaJa

sasvim bez uvoda, odvoda, povoda, navoda, a najmanje provoda Ja sretoh JaPaJajakovića i nakon višemjesečnog natezanja nisam izdržao da mu ne ispunim davnu, nimalo primitivnu ali sasvim nepotrebno brutalnu želju za jednim pravim pravcatim interview-om internetskim.

ne bih sad o detaljima, čitajte ako ste lični, bezlični, apatični i mazohistični - garant bofl ali, odradio sam pa nek bidne šta bidniti oće...

Razgovaramo na platou ispred Canada Olimpic Centre niti koji metar od vječnog olimpijskog plamena okolo kojega se svaki dan već punih 16 godina vijore sve zastave zemalja učesnica zimskih olimpijskih igara 1988. Iznad mene šušmulji zastava DDR-a (e, jebi ga - ođe nejma prijevoda, država prosto više ne postoji), a iznad njega se penisira zastava SSSR- and SFRJ. Vrijeme ki friško namalterisano za igru.

Ja - želite li da vas najprije predstavimo našem internetskom posjetiteljstvu?

JaPaJaja - briši ovo pitanje! Pa, jebo te susnježica bez lanaca za prednje točkove kako ti uopće pada na pamet da me tako uvrijediš na samom početku toga tvoga internetvujiva?!

Ja - OK, eto da se izserinjam, ovaj sorry iz petnijeh žila i to sa opranim nogama aj Ti ondak počni.

JaPaJaja - pa, vako - rođen sam u selo malo đe smo mlogo oskudjevali u tetrapacima, pa se mlijeko (a i mehka šljiva, boižemoj) pilo izravno and direktno iz čabrovi, lonci i tako to. Kasnije sam pio mlijeko i te druge tekućine onlz sos slamk i iz najkvalitetniji tetrapak. Ma ne onaj od dvojni cE već pravi, uvozni tetrapak.

Ja - ma nemoj?!

JaPaJaja - dobro čouče, nemoj se ovdi pretend sa mene! Ja sam samo htio naglasiti kako su moji tehnološki korijeni superiorni od samih početaka i kako god gouno sam u život nabaso to je bilo baš nako fest dobro zapakirano u najmodernije tetrapake i bezzračne kese!

Ja - OK, to se vidi pa ćemo nešto manje poznato o tebi ti - zašto si insistirao da se sretnemo ovdje ispod ovijeh olimpijskih zastava?

JaPaJaja - je l' ti to ozbiljno pitaš?! Aj, dobro kad već moram - viđaš i znaš da sam u ovoj ledenoj Kanadi već i penziju skoro zaradijo i nema šta ti ja o svemu tome ne znam pa sam mislijo da ispod ovijeh krpetina nepostojeći država mrakulja ćeo da naglasim kako su kanađani glup i nepismen svijet. Njima se još ovđe sviđa smrdoslavija, dedeerovija i tako te komunjarske uf...,

Ja - da, i?

JaPaJaja - pa palaćinku mu brez orasa i McDonalda znaš li ti kolko je krvce proliveno da se to crveno smeće makne sa tapeta?!?

Ja - ali ovo je samo Olimpijski Memorijal i političke konotacije su barem neumjesne, ono, barem tako ozbiljan svijet konta...

JaPaJaja - češo te taj tvoj ozbiljan svijet! Sve go peder do pedera!

Ja - a ti jedini znaš i viđaš šta se to zbiva?

JaPaJaja - pa, gotovo da je tako. Evo niko se od Švaba ne čudi tome i ne protestiraju, Rusi pijani ki mule muče, Kanađane boli peta za sve to i da nije mene i onoga Drživoja Spustića ko bi to primjetio? I popravio????

Ja - viđam imaš opak plan. A kako ide sa životom and poslom?

JaPaJaja - evo vidi i sam: imam mountines bike, nike patike i dva zlatna zuba. ali ne ona prednja, ciganjska već prava gospodska dva zlatna kutnjaka!

Ja - ???

JaPaJaja - imam i tetovažu al to je samo za ženske. Imam televizju u boji u kući i u garaži, imam i telefon i pager, imam frižder od dva metra i ma, imam svega. Čak i kila viška!

Ja - nisam siguran da sam razumio - imaš svega, pucaš od zdravlja, znači - valja Kanada!

JaPaJaja - e, češem i tebe i Kakadu! Ja mislijo ti neki tamo pišeš po kompjutoru i znaš nešto a ono - i ti isti šupak ki oni!

Ja - koji ONI?

JaPaJaja - ja budale - Kanađani! Pa to meni niko nije dao, sunce ti tvoje ogrijano! Ja radim i 25 sati dnevno kad mi treba dolar. Ja sam sve o svojim rukama iskopo iz leda kanadskoga, niko meni ništa poklanjo nije!

Ja - OK, ali da si u Zimbabveu radio i 44 sata dnevno teško da bi familiju prehranio. A, baš neki dan čujem, nemaju tamo najkvalitetnije telefone, oskudica frižidera i televizije u bojicama...

JaPaJaja - joj moj man, pa ja sam - još mi mati rekla - znao da ste vi tobož pismeni ili pederi ili ćaknuti! Za koji bi tvoj ja sad išo u Zimuvimabuzambe!? Čoek ki ja zna gdje se rad i znanje plaća!

Ja - ali, vidim - nešto ti sve redom smetaju Kanađani?

JaPaJaja - Ma mogu oni svi nizbrdo! Ja samo dođem i fuljnem im dvijetri i eto dolara. Ali malo mi i' žao - sve su ubuckani, debeli ki trutovi i da nisu tako mrvi i dibidusani bila bi to neka raja. Vako, samo me živciraju, ništa drugo.

Ja - znači, kako ja znam da je tebi do raje više no do televizje u bojama, vraćaš se svom stanu na Balkanu?

JaPaJaja - a, ko zna...

Ja - pa šta te priječi?

JaPaJaja - eto, tek sam kupjo kuću, još plaćam kredit za biciklo i one televizje. Imam i nekih kreditnih kartica neplaćeni. A svi imaju kompjutore pa bi i ja jedan. Barem. A i kartu za nazad treba plat'ti..,

Ja - nije valjda sve u novcu?

JaPaJaja - A, JOK, nikad kod mene! Al ne moš prazni šaka nazad kući. Onda ni moje selo više nije u istoj državi ki prije, zapal'lo nam zadrugu pa se po običnu pivušu mora potegnuti autobusom dva sata do grada. Eto već sedmu godnu obećaju kako će to biti sređeno.., a pošteno govoreći nisam ratovo za nikoju stranu i ne vjerujem da me to tamo ne bi koštalo...

Ja - pa ti si u Kanadi od prpe!!!

JaPaJaja - KO, JA!?!? Nemoj sad da ti razvalim pičku! Ja se nikoga ne bojim samo neću da dođem iz Kanade vaki intelektualac and mrga pa da i sve moram isprebijati i da onda opet mora neki umprofor da to sređuje.., mislim, ja sam svjecki čouk i ne želim da to nasilje košta opet nevine!

Ja - drugim riječima - ti njizi štitiš bivajući vođe u Kanadi radnik i kreditni platiša?

JaPaJaja - e, dobar dan Kulumbo, najzad i tebi bubreg proradijo! Jest, to je moja žrtva koju oni tamo seljaci ne razumju. A kad se sve ovo staloži i smiri, za jedno 100 godina onda ću i ja dobiti neku Nobelovu i sva će djeca u selu pričati kako sam ja bio pametan zaštitnik svoga roda, svoga sela čarna...

Ja - pa to je plemenit cilj! To je gotovo neviđeno, čak ni ja nisam primjetio dubinu vaše misli i akcije.

JaPaJaja - i genijalnog plana, gotovo povijesne providnosti!

Ja - nego šta, jašta providnosti...

JaPaJaja - jesi l' sve to zapiso?

Ja - jesam.

I nisam dodao - na sramotu mi bilo. A ko ima vremena neka sačeka 100 ljeta pa neka mi kaže kako JaPaJaja niJE bio u pravu.

U međuvremenu internetično & patetično, uell - i sasvim lično,

vazda veselo i sretno,