stotka ili stoka...

*****pušenje u smokingu*****

kažu da su emgleski vicovi ledeni i ukočeni, ki da ih nema. Ono kad oš nekoga polti ladnom vodom "prospeš" po njemu - emgleski vic...

*****U luksuznom autu mama vozi svoju curicu do obližnje osnovne škole. U neko doba curica skoro zabrinuto pita mamu:

- Mama a gdje su oni akrapi i budale, i majmuni i stoka?

- Sine, ne brini! Oni su uvijek tu! Kad Tvoj tata dragi vozi...*****

Ovo nisam dobro preveo! Garamt. Ali se tješim kako u našim krajovima ogromna većina mama ne vozi nikuda, pa undak nejma veze oko čega se tamo neki emglezovi nagađaju...

Ovdje su svjetla upaljena. Božić je već uspalio trgovce, švercere i - hvala na pitanju - medije. Evo mi jedan prika kupjo masu tanak, a ogroman televizor pa ga okačio na - plafon.

Onda pozvao - mene. Kaže, dolazi ima onaj stejk šta ja volim sa onim kineskim gljivicama koje je i on zavolio okad i' je kod mene probao. Pretprošle godne, ako Vas već zanima kada...

Ja uljudno zahvalim i priupitnem a da oće l' biti bar malo čvaraka. E, tu je prvo nastupila grobna tišina, a undak je cvrkutavim glasom ispričao nešto ka žena mu je vako i onako da mog l' te nazvat za pet minuta nazad.

Javjo se sinoć. Razdragano me pita za život i tako to, evo čuo je od ljudi da sam ja genijalni genije, dobrota i duša od čovika, ma viđaj kaki nam je život ođe, daj kaćemo polokat jednu domaću, evo mu došla strina iz staroga kraja i donila onu našu grapu, samo jedna boca mater im restriktivnu, al je prava i naša, daj Bogati ako ikako moš dolazi NIKO drugi to ne smije ni dirniti, oma ću im noge polomti!

Slušam i - ne onaniram. Naime nejmam nikaj kontra oninaninanije ali sam nekako u pedesetima pa mi idraulika i kad radi curi, a nekako sam se olinjao, pa mi se desi i da ne znam čemu to služi. Dok mi ne počnu prevlačit lagano. Preko. Glave...

A on - aj evo kupjo sam novoga kajana (Porsche Cayenne) pa ću časkom po te doć, nemoj sad da mi se nešto misliš.

Dođe čovac u deset minuta i oma mi ponudi da provozam onoga "kajana". Čudno mi. Ipak, kažem, ne vozim ti ja take stvari svaki dan a viđam da imaš i dobru televizju u autu pa bi malo gledo vremensku prognozu, a to ne ide baš najsigurnije ako istovremeno vozim.

Prifati on to ki korisnu šalu i krenemo nazad njegovim dvorima na onu našu grapu. Priča čoek o pustim dolarovima ki da se ne vidi da ima. I onda, taman ispred kuće, kaže a da l' ti ono radiš sa kompjuterovima i tako to.

Aha, jes, kad me pozovu...

A znadeš li ti šta je medija centar?

I tu zapravo priča - tek počinje: društvo je povezivalo nov TV sa nekim pojačalima undak pojačala sa kompjuterovima, onda djeca sa novim Sony's PlayStation 3, pa su imali previše žica te su kupli medija station brez žica i unda se nešto stekeralo pa je nastao krš i lom.

Dakle, rakija domaća je bila mamac. Kažem da imam vremena samo za jednu čašcu i da moram nazad doma. Oma me dočeko - da , svakako, saće ona moja, daj Bogati viđaj ovo i ovo, kako ono sa ovim, pa to je tebi pet minuta.

Pokušam reć da nemam ništa od svojega alata i slično. Prije no sam izgovorjo on meni opet salvu da genijalci ne trebaju alata, to je sve kompjuterska tehnika, samo jedan gumbić...

OK, slažem se, u pravu si, meni se ne radi večeras, a vidim da ti znaš u kojomu grmu zec leži pa učini to sam sebi, onako o' gušta i po svojoj mjeri.

Jes, jes!, probo ja pa mi samo ovo, ovo i ono eto za malkice izmaklo i onda vako i onako, a više nejmam ni ovu lokalnu televizju, a kamo li onu satelitsku...

Prošlo nekih dobrih pola sata našega "sadržajnog" dijaloga. Ja u neko doba kažem dobro, sjajno, svakako, slažem se; ma ti to moš učinit za deset minuta, šta ću ti ja i onda sasvim iskreno i pošteno kažem - rodijak dajder onu jednu grapu pa ćemo nekoga vraga i učiniti!

E, tu je došlo. Do nečega.

Pa ti si moja pijana turčina! Lijen si ki tovar - nisi još ni u kuću mi pošteno uša, a već bi loka! Nije ti ovo smrdoslavija, budaletno jedna debela! ŠTA ti sebi umišljaš!?! Oš li crvene tepihe, a!? Nema više da vi nas andrite!!!!

Ako ste mislili da sam se zgrozjo, šokunirao i patjo - u krivu ste. Mene je jedino zanimalo kolko će to trajat i kolko ću se vani smrzavat dok ne dočekam autobus ili taksi.

Bilo je nemoguće potsjetiti ga na nekakve stejkove, još manje neku našu grapu koje ja očito nisam vrijedan nit pomenit. Jer, eto, ja sam bijo ovcirčna od Jugoslavenske ratne mornarce...

I sad oću tako grubo koristit pošten svit! Ma đe to ima, krrrTIissovu, dabili - mrš iz moje kuće!

Ovdi u Kalgariju imaju četiri lokalne televizije i dva velika dnevna lista. Oni bezbrojni drugi informativni izvori su u ovoj priči nevažni. No, NIŠTA nije tako snažno, brzo i informativno ka trač: evo jutros me u Tima Hortonsa (lokalna kafeterija) čouk pita onako s visoka - da koja s' ti budala, đe ćeš čovika napast u njegovoj kući!?!

Kažem, dobro jutro, Pravedniče, okuda TI znaš ko je koga napado?

Okrene se, neće razgovarat više. Na izlazu mi preko kave uputi onaj "domoljubni" pogled. Došlo mi..., onda lijepo udahnem -e, nisam ni ja brez iskustva- pa udahnem ponovo, provjerim jesam li ponio cigare: dobro je - jesam, ima šta za pušiti (u izobibliju), udahnem olakšano, pogled mi padne na neku guzičetinu veću od Maksimira & Minimaksa ZAJEDNO, pa mi se nešto omili - skoro je poljubih.

Ali - nisam. Povraćao. Na tu pomisao...

Kanada je to što jest. I dosta toga je ledeno. Ponekad i usred ljeta. U Kanadi žive uglavnom Kanađani. Žive i oni drugi. Ponekad...

Ne spominjem kulturu i priče ovake, neko će reći da kopiram Đoku, ja grebem po internetu priče svake, i hoš li neš li trn sam u oku. MisterJoznom.

A to mi nije cilj.

Jer samo sam kriv. Što sam - živ...