usrećologiya

***sreća iz smeća & druge bayke***

...čestitalo mi, ZAMISLITE!!! - osmi marta! Lijepo, pismeno i sa par ruža. Eno ih, mirišu; tako su lijepe...

Šćeo sam se žaliti i objasniti pošiljaocu kako ja NISAM žena, htio sam popucat od muke a da koja je sad to pederska podvala, hotio sam tonom kopriva uzvratiti "čestitku" i - taman kad sam smislio da sve intelektualno prešutim ONA me iznenadila!

Umalo je izustila da ko joj je tako drago i umilno čestitao praznik, kad - vrisne: pa to je - za tebe!!!!

Je, moram preduitrit onega sveznajućoga Mr. Zgovana Čmarkića pa reć jafno da ja kuvam u našomu domaćinstvu. Vjerojatno iz - prehrambenih razlogova. Ima i dodatnih detaljova: svi Vi oženjeni znate kako su žemske spore i dok bi ja dočeko njezin ručak OMRŠAVJO BI jadan ki da sam iz Bijafre! Eto, ako baš oš istinu...

E, sad sam njojze i ovo zlo moro objasnit: viđaš, darling srculence mojo, ovo NIJE čestitka, ovo je provokacija onijeh šugonostalgičara and komunjerova koji nemadu druga posla do provocirat pošten svit!

Zagledala me onijem lijepim srnećim očicama i gotovo briznula u plač. Taman kad sam bijo siguran da će od miline bar malkice propiškit SINULA JE MUNJA, OPALIJO JE GROM (vedro nebo, hvala na pitanju!)..., normalno, nestalo je struje, slike, tona...

U neka doba čujem telefon. Moj učitelj iz osnovne škole. Čim me čuja poplašijo se za mojo zdravlje pa mi savjetuje da iđen doturu, da pjačam B12 jer sam mrko depresivan, ako ništa ozbiljnije...

Kažem naivno i veliko iskreno FALA, znam ja koji osigurači propušćaju vodu, još nisam skinija one proglodane opanke..,

kad - on ZASJA: viđaš ti ne moš biti sretan brez opankova and motike, svo to učenje je bilo predugo biježanje od motike and opankova, a ti ništa drugo ne moš razumit (još manje privatti) ki svojo i undak tako otuđen PLAĆAŠ mrke i perpetualne kazne..,

dodam: kazne što nisam okopo do kraja one kuruzove na Grabiću i okolo?

Ja, veli čouk, sad si me safato u smislu srži značenja mojoga pointa, ovaj, toga šta sam ti šćeo reć!

Pomislim: viđaj čouka kako je sretan s mojim rezancoviranjem! On kuži ŠTA JA MISLIM! A ja baš nikada nisam MISLIO okopavati kuruzove. I ne samu u Grabiću...

Daklem vako: te hebene škole (masa para, masa vremena; štogod krvava truda, također) šta sam okolu andrijo su bile MOJA MASKA & BJEŽANJE od opankova and motike. Za okopavanje kuruzova.

UuuuU, hembaTE: da sam okopo te kuruze na vrijeme nebi ih sad kupovo u komzervi već bi ih brao vriške and orgazmičke. Kako mi se prohtije!

Poruka je bila jasna: kuj bježi od svoje GENETIČKE (motika and opankovi SU genetikom upisani!!!, kažu ovi učevniji) sreće nit sa masu diploma and para sreće jemat NEĆE!

Eto, tu me puklo da mi se NAJZAD nešto DOBRO desilo u mojomu životu: ona gorepomenuta čestitka sos ruže za ovi Osmi mart....

Pobjegnem pred TV da viđam onega Larry-ja Kinga. NIKAD ga nisam čuja da je Osmi mart pomenija pa, ko velim, možda mu se večeras oklizne... Ono, barem je kalendarski TAJ damut.

Kad, on prikupjo veseljake koji propovjedaju - USREĆOLOGIJU! Kažu derani redom nasmijani kako samo misliš sreća i onda se to na tebe lijepi. Ne moš skinit kolko se toga srećnoga na tebeTE nalijepi.

Oni ružni čwarkojedovi ki ja mogu se hembaty jerbo jemaYU sasvim kriva shvatanja o govnjetici, ovaj geneTETICI i kad i' ubode tamo neki mali trn oni NAVELIKO vrisnu JOJ!, umjesto da misle o perjanim jastucima, motikama oko plodnijeh kurkuruzova i derneku poslije berbe. Pomenutih. Kurkuruzova...

Naslov knjige, DVDja i vilma je THE SECRET. Ljudi masovno marišu milijonove dolarova samo zato jerbo su odlučili biti SREĆNI! NIJE važna nikakva govnj.., ovaj genetika, kakva boja kože (Bože sačuvaj, sve samo bratstvo i jedinstvo!), imovno,učevno i bilo kojo drugo stanje; VAŽNO JE SAMO uključiti možđane na lijepe stvari koje želimo, nakez od Vardara pa do Minkena i - eto sreće, eto dolarova, eto svi ti jedu sa dlana tvojoga. Prao ti njega ili ne. Mislim taj dlan...

Ozbiljan sivijet prošišo ekranom za taj sat vremena sreće. SVI bez trunke sumnje gudalu SAMO MISLI SREĆA I NEJMA PROBLEMA. Osim, možda, u nekim slučajovima samo - od viška para...

Misli mi se zalijepile na onu gorepomenutu motiku od koje - kako mi moj uča maločas reče - bezuspješno bježidem zadnji četrdesetak ljeta u cugu: OK, velidem ja sebi - aj da primjenim ovu usrećologiju! Oma mi se ukazla slika kako se izležavam ispod zrela duda dok motika sama trče kroz polje i perfektno kuruz okopava, niđe travkica da ostane; a jopet, nijedan kuruz motikim podsječen...

Wowh! Man! O man! Magija... Ali - ko će to sad obrati, perušku mu njegovu? U, jedan prezreo dud mi pade na oko čarno! Ljigavo, da prostiš ki...

ALI - JA NISAM TAMO, ja sam OĐE!, sinu mi tako neplanirano. I odma pomislim na osmi mart i dvaespet iljada amerikenjskijeh matera čiji su sinovi zatučeni u Iraku and okolici.

Skroz nepolitički i neplanirano. Valjda me zahebo taj Larry King i njegovi nepogrešivi usrećolozi. Evo da sam večeras bijo u Rvackoj teško bih večeras pomislijo na jednu jedinu amerikenjsku mater...

Osmi mart i dvaespetiljada amerikenjski matera..., man, o man, pa to je cijela jedna država! Bolje - PLANETA! Planeta majki...

Larry King i njegovi usrećolozi ne vrijeđaju te majke večeras. Evo ako pogledate snimku emisije NIJEDNA nije nit POMENUTA!

Damklen - to sam ja: ružni, masni odmotikepobegulja kwazigracki čwarkojed: pa ako je sreća pitanje nekog zamišljenog šerafa HEBOU te miš šta kola vozi ZAŠTO mi ga (šaraf, TAJ šaraf, provokatori jedeni!) niko ne pokaza!?!

Usrećolozi Larry-ja Kinga tu ne staju: oni kažu da se srećnim razmišljanjem liječi i materijalno stanje, da maltene mrtvi oživu; treba SAMO jako, jako skoncentrirano proizvest tu monuMENTALNU sliku i kad otvoriš oči, eto ti ga na javi....

Jopet, i brez osma marta, dvaespetiljada majki sa barem dvaestipet iljada izgubljene djece: jebemGA, NIJE LI ova usrećologija BAREM nekome UVREDA!?!

Je, nisam večeraske stigo do Iraka. Neke brojke govoru da je tamo barem šesto iljada matera u stanju koje usrećologija može skoncentriranom monuMENTALNOM slikovitošću "ispeglati" u - apsolutni RAJ!

Raj sreće i ispred kuće kolo vesele djece. Koja će okopavat turac jer ni kuruz u pijesku ne raste...

No, to je samo televizija. Iđem pomirišat one ruže. Boje kanadske iljadarke. Dolarske. Sa nasmijanom Kraljicom na naslovnoj strani. A to ti je, rodijak moj, popriličan bokun sreće. Posebno kad ti je sinoć turnilo u rezervoar auta po kila srećnoga šećera...

Je, ozbiljno sam reko - a i gore napisao - da ja u svojoj kući kuvam. No, NIKADA - mozgove. Sluzavo je nekako, a i ja nisam talenat da gutam sluzavo i bljutavo.

Čwarci & bijeli luk ostaju magija & oklagija. U mojemu šoru...

Kao i vazda prije,