Piše i diše: Robert Marić

(Dobar i lud – dva brata)

RUČAK

Radio Šimun Lukinov u gradskom zahodu, uredno ga održava i korisnicin naplaćiva usluge za veliku i malu nuždu.

Kad se jednon vraća kući, neko ga upita:

«Šimune, je li bilo šta?»

«Slabo, da se je još jedan posra, moga san ručat!»

JA MORAN

Sritoše študenti starijega fratra i malo se pošale:

«Nismo se dugo vidili, još niste umrli?!

«Ja moran, vi možete», smireno će velečasni.

NIJE GA VIDIO

Naleti Joko autom na susjeda Luju i toliko ga satare da je jedva osta živ. Kad je nekako iščupa život i počeo se oporavljat, obiđe ga Joko u bolnici.

«Šta ti bi, Joko, da me nako smiri?»

«Nisan te vidio!»

«A šta bi bilo da si me vidio?!»

RIBA KO RIBA 

Mate Nuić se nakon dugo godina vratio iz Australije. Punog dojmova, upitaše ga:

«Je si li ijo klokana?»

«Da šta san!»

«I, kakav je?»

«A, riba ko riba!»

SEKE, SEKE

Udvara se mijo postarijoj curi i pošto-poto nastoji je povalit. Ona se opire, nećka, kaže da joj se na to teško nakanit.

«Seke,seke», tepa joj Mijo, «kako ti je teško, ne triba ti nego leć!»

DVOJICA 

Spočitaše Anti Kolomanovu zašto biži od ljudi, potpuno se odalečio, nikon ne iđe u sprovod.

«Nije to lipo od tebe, Ante, i ti ćeš umrit, ko će ti doć!»

«Ne triba mi niko», osorno će on.

«A ko će te pokopat?»

«Briga me, neka me bace u jezero»

E, ali i za to tribaju dvojica!»

MOJA, TVOJA, NAŠA...

Pobiše se dica supružnika iz prethodni brakova i sadašnjega braka. Kada je suprug vidio da je vrag odnio šalu, ne mogavši ji razmirit, uspaničeno viknu ženi:

«Ice, Ice, tvoj ai moja dica namlatiše našu dicu!»

LANI 

Ritko je ko bio oprezan i bojažljiv ko Pere Bekavac. Kad je jednon vidio dicu kako se igraju na skalinan isprid kuće, opomene ji:

«Dico, bižite otalen, lani je tuda puzla zmija!»

ZUBI 

Mate se opet žestoko zakrvio sa ženon i u mlatnjavi izbije joj dva zuba. Žena ga tuži sudu.

Na pitanje suca zašto je tuka ženu i kako joj je izbio zube, Mate se brani:

«Ne znan! Ja san je samo udario šakon u time!»

NE MOŽE RAZUMIT 

Jadikuje sridovični oženjeni čovik:

«Sve mogu razumit, ali nikako da me vara ljubavnica!»

PRIKO REDA

Uglednon političaru žena se otvoreno smucala, ali njega to nije ni mrve brigalo. S vrimenon se i on spandža sa svojon mladon sekretaricon. Pročulo se i došlo do sekretaričina ćaće koji se sav ogorčen izdere na političara:

"Ne mo'š doć na red kod svoje žene, fali ti pizde, pa si se dofatio moje ceri!"

Političar se pokunji, medutin, kad je sve saznala i njegova žena, ovako je prikazala kolegican na poslu:

"Nije istina da je mome mužu manjkalo pizde. On kod mene nije triba čekat red! Uvik me je moga osedlat priko reda!"

AKO JOJ TRIBA

Pripovida o onin stvarin revni muž:

"Virovali ili ne, ja se svake večeri namirivan do ponoći, a poslin toga prislonin rašljaša ženi na but i zaspen, a njoj, ako još triba, eno joj ga, neka se s njin posluži, nikojoj ne smeta!"

ŽVALJARIN

Zadrža se Boško s društven do sitni ura, već i prvi pivci zapivali i, kad ja uša u kuću, žena se probudi.

"Koja je ura?" "Jedan!", prilaga je on.

Žena se malo podigne, uzme žvaljarin, pogleda ga i videć daje četri i po, ljutilo ga tresne o zemlju:

"Ne'š ti mene svađat s mojin čovikon!"

ŽEĐ

Ranon zoron mlada nevista zagrnila vestu, zagazila u riku Vrljiku i pere robu. Prolaze tuda radnici na posa u obližnje poduzeće.

"Mlada, pička će ti se napit vode!", dobace joj.

"E, da ste vi večerali ko ona, popili bi cilu Vrljiku!", veselo će in radišna i razdragana nevista.

KAJANJE

Primiču se poslidnji časi jedne starije žene. Nije se udavala, minjala je muške, nadaleko je bila poznata po

svon pohotnon životu. I, ostarilo se, približilo se vrime da Bogu prida dušu. Pokraj nje sidi svećenik, ispovida je i, pošto ju je zna, upita je:

"Puno si bludila u životu, prikoviše si iskorišćavala svoje grišno tilo, sviman si davala. Kaješ li se?"

"Kajen, velečasni, itekako kajen. Ko mi je pita, davala san, a sada se najviše kajen šta nišan i nudila!", bolno će i sa suzan umiruća.

ŽALOVANJE

Dok su pokapali jednu staru curu, imocki se zajebanti žaluju oženjenon šjor Filipu jer je sve do njene smrti, dugi niz godina s njon ašikova, ali on se na nji ofendi i digne in pozdrav.

Međutin, kad su se par miseci kasnije žalovali fra Boni nakon pogreba jedne varuške gospoje iza koje je ostalo sedmero diče, a govorilo se da je baren dvoje bilo njegove, on se vidno utučen zbog njezina preminuća nije uvridio, već in se zafalio i pozva na piće.

POSLI

Za   ručkon   žena   ronza   svon   mužu,   advokatu Kolomanu:

"Sluškinja nan je noseća, brzo će rodit."

"To su njezini posli!"

"Kažu da je dite tvoje."

"To su moji posli!"

"Štaću ja sad?"

"To su tvoj i posli!"

NI'KO NE BI POVIROVA

Ajme če nevista po cili dan, boli je, kopni joj tilo, stišče srce, pije neke aspirine, ma, ide sve na gore. Muž je s posla u Njemačkoj zivkan svaki dan i priklinje da odma pođe likaru, neka se ne igra sa zdravljen. Zna on u dalekon

svitu da joj nije lako: kuća sva na njoj, podiže troje sitne dice, a brine se i o njegovon ćaći, koji je već nekoliko godina udovac...

Po priporuci ode u staroga iskusnog specijalista i on je svu temeljito prigleda i o svemu propita.

Kad je zgotovio, upita ga: "Doktore, šta mi je?"

"Ništa! Tilo ti je zdravo, a vidin da si i u glavi bistra, nema na tebi nikakvi boleščurina!"

"Šta me je onda spopalo?"

"Reka san ti: ništa! Baci sve likarije, zdrava si ko dren, tebi samo triba muško, što prije i stalnije - to bolje!"

Dođe nevista kući i ispripovidi svekru od riči do riči kako je likar vizita i koji joj je priki lik priporuci.

"Nevisto, triba poslušat likara."

"Dašta, znan šta mi je činit, ali, ćako muž mi je u Njemačkoj, nije to tek tako!"

"Ne brini se, neko, ne moraš ti ić u Njemačku niti on za to triba dolazit kući, ja ću ti pomoć!"

"Ali, cako..."

I, kako je zdravlje najpriče, ćako je taj dan isprokida neku dva puta, a idući dana po jednon.

"Eto, nevisto," reče joj on nakon tromisečne redovne terapije, "niko ne bi povirova da te ja ličin!" 

Robert Marić