17-og septembra 2001. godine SASVIM nepotrebno i BESMISLENO jedan od mojih nazovi prijatelja "nataknuo" me je na cyber prijevaru.
Kako se to MENI moglo desiti?
LAHKO, rodijače.
A još lakše se može desiti i tebi.
Ovo nisam ovdje napisao da "vidam" rane teške ili da sam sebe ruglu javnome ponudim već da Vam kažem samo jedno TAJ BAŠ TAJ KOMPJUTOR KOJI SLKUPLJA PRAŠINU U KUTU VAŠEGA VLASTITOGA DOMA MOŽE BITI GORI OD BOMBE.
I ne morate Vi razumjeti šta sve kompjutor može ALI
BAREM SVOJU DJECU NADGLEDAJTE I PAZITE ŠTA RADE DOK SU NA INTERNETU.
Ako Vas to nervira, a vi ondak zaobiđite - SKUP RAČUN ĆE STIĆI NA PREDNJA VRATA...
GARANT!!!
Internet u mome selu
ne postoji. Joštekarce. A u Vašem?
Radim doista 25 sati na dan i još uvijek nemam - vremena! Mada doista opsežno pišem o fenomenu terorizma tek sam najsitnije mrvice prezentirao na ovim stranicama jednostavno ne želeći zagorčavati život mojoj familiji.
Ja doista iskreno susosjećam sa tolikim nevjerojatnim žrtvama u Americi i doista i osjećam i vjerujem da je taj akt podmukao i monstruozan zločin ali, pišem o tome (najvećim dijelom sam za sebe i dva-tri frienda okolo u privatnom krugu) jerbo sam OPAKO ljut na to što su se iza ovoga krvoprolića u Americi sakrili (i "isparili") bezbrojni "fini" terorizmi i (JOpet!) bezbrojni teroristi u bijelim rukavicama.
Obradovalo me što su neki ugledni i moćni ljudi u ovdašnjim medijima uporno naglašavali da terorizam nipošto nije Islam sam po sebi, već da su teroristi Globalno zlo i da ih ima posvuda. Dovoljno da na ovim stranicama zaključimo i tu temu. Za sada.
Daklem, radim ti ja tako i danas, sve se puši, frcaju slova, zapete i brojke kad ono ICQ ja sam tu! Jaflja se neka dama iz Beča i kaže jo šta ti je lijepa ona tvoja stranca. Koja stranca, čoče, kuj si sad pa ti, saspem oma u tipkofnicu. Ma ja sam ti, hehehe, a šta reć, hehehe, ja sam Anita.
U, oma sam zaboravijo moj dosadni rad, a je l' Anita, sviđa l' ti se kita? Ma nemoj, jadan, tako brezobrazno oma! Ama žemska glavo znaš li ti šta je kita cvijeća!? Kojoga, oma ona otipka. Pa, koprive! A zašto koprive, grom te ne ubijo!? A zašto ne, ljepoto moja; znaš li ti kolko gvožđa u koprivi ima i kako je to ZDRAVO, velim ja.
Zdravo?! Ama zdravo ki Zdrava Marija! E, kaže ona, ako je tako ajmo malo prodivanti! Oću, kažem ja i otvaram u isto vrijeme novi fajl i radim paralelno i na tome.
E, umdak ti ona oće da sazna a koji kur.., oprostite MOP (MuschkY Orđan Polny) ja radim u Kanadi, te kuj me vamo posla, po kojomu zadatku i koji su mi ciljovi u svemu tomu. Objasnim do u detalja i kažem joj na kraju, aj da zajebemo pol'tku, valjda sam ti dovoljno tajni državnijeh ispričo pa bi mi mogla malo cyberSEXA udjelti jerbo, brate, viđam da te ima i da truda vrijediš.
Kad ono - dva minuta ona - ni slova! OK, mislim ja, uklonim ICQ sa vidika i nastavim da šljakam. Kad ono KU-KU! Kaže - valja. Samo ti si u tome iskusan pa mi reci kako iđe. U, jebemu Kiše Jesenje (Houru nebi NIKAD, a jes da je pravi!) ova zna šta valja! Skroz mi se i nama sviđala.
E, sad je trebalo "prešaltati" moju guzcu sa umnoga rada na poglavlju 847 na čist i neočekivani užitak! Oma sam se sjetijo: aj ti Anita skini gaće! Oću! Ki iz topa s one strane žice (a iz Beča, huh!). Je si l'? Jesum, jadan!
OK. A da ja skinem gaće, mislim... Ma jedva sam navuko ove traperce smrdljive, ak ih sad skinem smrdće do - Beča, garanat. Soba mi je širom otvorena, temperatura gotovo neugodno niska jerbo pušim i moram provjetravat... Naprežem možđane, mislim, natežem vijuge a nije da ne b' natezo. Samo ne te usrane vijuge moje zakržljale... I ondak - pukne mi pred očima A KAKO TI ANITA, BOGA LI TI TVOJEGA, ZNAŠ DA SAM JA U CYBERSEXU VETERAN, TJ. - ISKUSAN!?! Ovo joj nisam napisa, ali me - PUKLO...
Ondak se vratim i rasčlambiziram (u truloj i raspadnutoj, a nikada našoj izraz korišten nešto kao ANALiza) naš cijeli čat od početka do kraja. I čitam ga jednoč, pa još jednoč, pa Undak zapalim, pa odimim dim-dva i viđam NAGUZILO ME! Ma kakvi naguzilo - RAZguzilo!!! Nekuj me "natako" na Beč i tamo neku Anitu koja uopće ne postoji. I ja oma opalim u tipkofnicu moju - pa dobro čouče šta me vako interkontinentalno i na suvo jebeš moga si taj vic smjestiti u 10 minuta a ne vako da mi ga spušćaš DVA sata!
Ne dobi odgovora. Ni do sata SADašnjoga... A moram priznati da mi se sviđala ta cyberAnita jerbo je baš bila po mojoj mjeri, sve do prezadnje rečence kad sam uočijo da je tolko idealna i sa mnom kompatibilna kolko nije ni Windows sa Unixom! Ono, sve glatko, sve po mjeri i ništa, baš ništa ne fali. E, baš TU je zasmrđelo.
Tako je, rodijak, zaSVRŠILA moja prva prava i totalna cyberRazjebačna. Ako me pitaš ko stoji iza toga monstruoznog čINA moram ti reći da sumnjam na CIA ili bar na KGB. Kuj bi drugi lago da MENE zove iz Beča i da ga ja učim cyberŠEKSU?
A i prije sam ja sretao seljačina. Recimo jutros sam viđo jednoga u mojemu ogledalcetu dok se brijo i svađo sa svojom ženom e da šta će sad kad se već brije čak i zube prat! Pa pra i' je prošle neđelje!
Undak, osim toga seljačne, ima podosta onijeh koji mi na mojemu serveru gomilaju razna govna čisto iz razanode. Već sam naviko pa imam sve duple back-up-e i to na odvojenim kompjutorovima PLUS vazda ekstra na CD-u. Jedini način da mi server ne bude cijeli dan u "autu" i da ne izgubim toliki rad zbog našijeh dragijeh hobi-intelektualaca.
Ne, ne smatram ovo napadom na moj lik i djelo. NIPOŠTO! Mada je model možda dosadan morao sam Vam priznati da sam ga i ja "popušio" do balčaka. Evo, baš ovijem odbacujem čik toga svega.
I sad, pitate se, ima li interneta u mojemu selu?
Ne znam noćas, a nakon više od decenije cijele, niti da li moje selo postoji, imaju li kruva, ako postoje. Ne znam puuuuuuuno toga ali, viđam da smo sva svoja sela "pelcovali" po bečovima, calgarijima, nevjorkima i tokijima cile ove planete. Jebo Ladena, taj zna samo krv prosipat na velko, al kad ti tvoja guba krv siše na slamku E, TO JE MUKA, RODIJAČE....
Bilo kako (ne)BUDE sve moje poštovanje Svima Vama,
od Vašega Vlade a iz Kanade
