Piše i diše: Robert Marić

TENISKA SMO VELESILA - IMAMO UŽASNO JAK REKET

GLAVAŠ U TORBI

E, dragi gledatelji, da meni nije mene, lako bih ja na zelenu granu, ne bi ona meni pukla ka i prošli put. Ali s ovakvim menom, nikad kraja, nema sriće; pa se stalno svađam sa Zakonitom, svađam se i sa Sanaderom Mesićem Račmanom, i Glavašem Šexićem Pašalićem i s pravosudnim organiziranim dilerima pravde... Svađam se s ukupnim informativnim programom. Ali najviše sa mnom, pred ogledalom, dok se brijem tupim žiletom, jer najprije Zakonita s njim obrije noge, gornje i donje pauzuhe, Blesi samo bradu, a tek onda ja dođem na red.

$€$

I brijem se tako i plačem od boli, jer u tom trenu krvarim više za domovinu nego što su krvarili oni na položajima, koji su, čim je počelo krvarenje, odmah zauzeli položaje u prvim redovima poduzeća, gdje su jadni dobili hemoroide i invalidsku penziju i stan i dionice i sve. I onda se počnem svađat sa mnom: Majmune jedan, ovcu su napravili od tebe! - I sve tako...

$€$

I tako se nekidan svađam i tučem glavom o zid, a uletila Zakonita, da jesam li poludija, oću li oštetit zid. A ja, da ovako se više ne može, ajde, spakirajte se, idemo ća, jedino izlaskom iz zemlje možemo izać iz krize. A oni gore su odavno već izašli, jer mi smo zemlja s najviše petih ortaka; svi su se osigurali po Švicarskim Otočjima, samo nama govore da se strpimo. A što se oni ne strpe, nego obavljaju verbalnu nuždu po nama, TeVe-izravno. Ma, sutra odlazimo.

$€$

I napravili splav. Stavili krevet na dvije bačve, nešto dasaka i eto ga. Uputili se. Polaaako veslaj, ves-laj tiiii. Izlazimo iz krize morskim putem. A Zakonita, da di je više ta obalna straža, umorna je; i da lako je meni ležat na krevetu, dok ona i Blesi veslaju. Je li, a misliš da je lako bubnjat po ovoj teči i držat ritam – tam, tam, tam! Ajde, upri i ne buni se, jer ću te šakom u glavu, pa u Americi buš govorila da si perece papala, i da ti je to od njih. 

$€$

Onda je Blesi povikao: Kopnooo! Eno jeee! Amerikaaa!!!

Jedan stari Amerikanac je lovio ribu, a mi počeli vikat: Viva Amerikanos! Ijos Kubaneros, jes pliz kubaniz! Zakonita, da tko zna hoće li nas primit. Ma kad primaju teroriste, di neće nas. Onda je starac i more rekao da šta se deremo, plašimo mu ribu. Pa, ovaj je naš! Prvi, pa odma naš iseljenik! A stari, da nije on naš, jer smo mi utekli iz ludnice, a on nije, a mislija je da ih samo vikendom puštaju. Niste baš pristojni, s obzirom da ste eto i ostarili u Americi. A on, da nije ostario u Americi nego na Šolti. A mi, da kojoj Šolti?! A ovoj ovdje.

$€$

I vratili se trajektom sa Šolte doma kao slijepi putnici, pošto smo prethodno stavili poveze preko očiju. Propao nam politički azil. A je mi malo bilo čudno da smo tako brzo došli od Spljeta do Amerike. I eto, nema mi druge, nego pokušat opet na zelenu granu s konopom, možda ovaj puta ne pukne. Možda se i riješim ovoga mene, kojega više ne podnosim.

robert marić

SOBA U POLUMRAKU

ušla je i sjela

nisam ništa govorio dok je

ona šutjela

a onda smo prešli na TI

pa sam ja šutio a ona nije

govorila ništa

ja nisam mislio ni no što

ona je mislila kako sam dosadan i kako je

sve to što sam odšutio bezvrijedno i nezanimljivo

nije odmakla moju ruku sa svojeg koljena

nisam je ni stavio

moja šutnja ju je zamorila

otvorila je prozor i gledala u zid

zid je bio ispucan i suh

mislila je kako je to nepažljivo od mene

što ga ne zalijevam

zatvorila je prozor prišla mi

i sjela  

na mene

ustao sam i pogledao na veliki zidni sat

još nije bilo 23 i 36

ona je ležala ili sjedila na podu

meni je bilo svejedno što još nije 23 i 36

sjeo sam opet i nastavio započetu šutnju

i dalje smo bili na TI

ustala je s poda i doteturala do ležaja

srušila se  

pokraj ležaja

telefon nije zazvonio u 23 i 36

isključen je...

Robert Marić

Yellow Cantun Navigator

klikni na broj željenoga nastavka YC!