Piše i diše: Robert Marić
yellow cantun 41
(pogled s toplije strane planete)
|
|
|
|
Piše i diše: Robert Marić |
yellow cantun 41 (pogled s toplije strane planete) |
|
ISPLIVAVANJA
Upeklo. Užeglo. Šjor Ivo došao na plažu i da je tako vruće da ovo mora čoviku gorit pod nogama, je li. Šta vi mislite, dokle će ovo ovako? Pa, svi ćemo izgorit do jeseni, ako ovako nastavi. A, šjor Ivo – rekla je Zakonita bez donjeg toplesa – ne znamo dokle, ovo čovik stvarno više ne može bit pametan, a još manje pošten i...i oćete li reć tome, e tome desno gorili koji vas pokriva da vam bude hladovina debela, da se malo makne, ne vidim vas, pa vam onda ne mogu govorit u lice, u facu, u čunku, u... E, tako je dobro. A vidite tamo daleko u moruuuu, je li ono Iljič Šeks pliva? Voda mu do grla, a ja mislila da njemu samo vino može doć priko glave. E, rekao je šjor Ivo, i meni se čini da je on – Vladooo! Izlazi, oćeš se utopit?! Šta? Ma, znam da ti uvik isplivaš, ali svejedno izađi. Molim? Šta? Nema vina ovde, puno je vruće, pa ti može udrit u glavu, pa onda valjaš pizdarije. Šta? Ma, ne možeš ovdje nikoga udaljit ni iključit mikrofon! Vidiš da te je već uvatilo! A Zakonita, da eno mi i mater pliva blizu šjor Vlade. Maaajkooo! Eto ti jedno govno kod tebeee! Paziii! A šjor Ivo, da šta to govori, je li to vriđa imune organe. Ma, koje organe, eno je neko govno isplivalo kraj nje, oli ne vidite. A...haa...ha... – rekao šjor Ivo – a ja mislio da vi...he, he...govno...pliva...he, he... Vladoooo, pazi, govnoooo! A Vlado, da kome ti govnooo! Je li ti sunce udrilo u glavu. Oćeš da ti sad stvarno isključim mikr...grgrlj...grglj...ufmtrps, nešto mi se zaletilo... Ma, ne tebi govno, nego pravo govno pliva kraj tebe, pazi, daj se malo više desnoooo, takoooo! mmm Uto je doša mali Milanović u tangama i počeja se brčit i skakat na glavu, a šjor Ivo, da mulac jedan, dalje skači, vidiš da nas poliješ. Bilo bi ti bolje da se uvatiš posla, da uđeš u neki HDZ ili tako nekako. Aj ća odavde, je li me čuješ?! Ako se nemaš di kupat, napravit ćemo ti jedan autoput čas posla dokle oćeš, uključujući i tunele, pa se pođi tamo kupat, samo nas pusti na miru. A mali Milanović, da skužajte, barba Ivo, neću više, ovo su me teta Željka i barba Baja nagovorili, ne bi ja. mmm I iša tamo malo dalje di su svi na suncu, pa svi crveniiii, ljudi moji, ne moš od crvenila. Ali i ovamo kraj šjor Ive se počeli pomalo crvenit, sve ka oš-neš, ali im se najprije obrazi počeli crvenit, šta je čudno za sunčanje, pa tek onda prema dolje. mmm Onda mi prišla gospođa Blentislava u gornjem i donjem toplesu i počela se derat na mene da moja mala se igrala s vašim malim na plaži, i kako vas nije sram i... Ma, gospođo Blentislava, vaša mala je prva došla i počela se igrati, dok je moj mali stajao mirno i...i vaša mala je dovoljno velika da...i moj mali je dovoljno velik i...i evo ste me zbunili, a vaša mala je prešla tridesetu plus boso hodanje i mislim da je dovoljno odrasla da se igra s mojim malim i što im ja tu mogu i...i ajte kvargu vi i vaša velika mala! A ona, da šjor Ivo, pa je li vi čujete ovo, je li moguće da svak svakoga ovdje seksorizira i nikome ništa. mmm A šjor Ivo, da gospođo, velika je vrućina, vidite da čovik u čas izgori, ujedanput nestane, a maloprije je bija tu, na položaju, pa se nemojte čudit, svašta se događa, sunčanica, seksalica, sve su to pojave ultrahadezetnog zračenja, ali odma ću ja alarmirat policiju, nije to sitnica ka kriminal oko Fonda za privatizaciju, pa čovik može i progledat kroz prste za takvu pizdariju, ali da se vaša mala igrala s njegovim malim, to je već teško djelo plažnog kriminala, pa ćemo to ispitat i...i ajte sad, vidite da se sunčam u hladovini koju su mi napravili moji gorilosi. Blentislava otišla i vikala da neće to na ovome svršit, da zna ona i druge organe di se može pravedno svršit, dosta je bilo nepravde, dosta je bilo pljačeeee, lupežiiii, kriminalciiiiaahhhahaaahghhhh! – i došla joj smanta, pa se srušila, pa je netko pozvao Hitnu i rekao da ne moraju žurit na ovu vrućinu. Onda se ona opet podigla i opet: Lupežiiii! Kurbini sinoviiii! mmm A šjor Ivo, da nemojte vi nama vikat da smo lupeži, znate! A mali Milanović, da nemojte vi nama vikat da smo lupeži, znate! A teta Vesna, da nemojte vi nama vikat da smo lupeži, znate! A magistar Utno, da nemojte vi nama vikat da smo lupeži, znate! A svi skupa, da nemojte vi nama vikat da smo lupeži, znate! I Blentislava opet afanala, pa je došla bijela marica, pa je ukrcali i odveli u nepoznatom prascu, a ovi na plaži i u hladovini se nastavili sunčat i lagano crvenit, iako premazani svim mastima, da ne izgore. (A.D. 18.07.2007. od 15:00 do 15:38) ODUMIRANJE KAŠTELANSKOGA GALEBA Da sve tradicionalno kaštelansko, čak više i ne tako polako, odumire, svjedoci smo svakodnevno. Ne znam postoji li još i jedan pošteni «primjerak» nekad nadaleko čuvenog Kaštelanskog galeba (ovo Kaštelanskog namjerno ne pišem malim slovom, jer ovdje znači nešto drugo od uobičajenog). Možda se još i vidi na plažama tu i tamo poneki ostatak ovog ponosa Kaštela, ovog najvećeg izvoznog proizvoda Kaštela od strateškog značaja. Je, baš Kaštelanski. Znamo da je poznat Dalmatinski, ili općenito Primorski, ali za Kaštelanskog nema tko nije čuo. On zna sve jezike, on je romantičan, ma sve u njemu. A toliko ih je bilo, da se mogla čak napraviti klasifikacija prema tipu i afinitetu, pa i «želucu» galeba. Jedni su bili «zaduženi» za samo lipuškaste i mlađahne, a i oni su obično bili lipuškati i mlađahni; onda je bilo onih srednjih, onako, ne može baš svaka proć, ali sve za Kaštela. A bilo je i onih koji bi cilu turističku živu silu pošišali, bez obzira na godine, izgled, gobu, cotu, glavu, ruku i bilo što. I upravo su oni iznili najveći teret galebarenja, širili turističku perspektivnost naših sedam sela. Jer, ako niste znali, bar prema pričama nekih, bilo je i takvih koji bi znali po sezoni opremit i do 50-60 komadi. I nek je takvih bilo samo 30, pa sad računajte koliko je to samo od njih. Pa onda računajte da je svaka dovela dogodine i prijateljicu, pa prikogodine i prijateljica svoju prijateljicu... Galebi su postali traženi. Nije se baš dolazilo isključivo sunčat, iako su se doma vraćale opaljene. Dolazile su same ili s prijateljicama, a muževi su obično ostajali doma, njima je smetalo sunce. Dakako, ovo nije generalno, i svak zna kako je bilo, ali tako nekako, je li. I što se to dogodilo? Što je uništilo autohtonog Kaštelanskog galeba koji je više unaprijedija naš turizam od iti jednoga hotela i bazena? Nadirale su oduševljene gošće sa svi stran. E, ali galebi je bilo sve manje. Je li rat kriv, je li eltini turizam kriv u Kaštilin, jer mi takvi galebi za sad nemamo, nismo spremni, tribalo bi ih obučavat, a to nije za autohtonoga, on je volija sve jednostavno riješit, a ne puste finece i te stvari. Nego: «Šinjorina, oćete da van namažen kosti?», a onda bi ona zavikala: «Aleksaaaa, izađi iz vode, ovaj oće koske da mi lomi!». Ma, dobro, to su iznimke koje potvrđuju pravila. Što je uzrok, ne znan, nije provedena znanstvena analiza, ali ne bi bilo loše to napravit, uz sufinanciranje Grada i Turističke zajednice. Znam samo da bi trebalo polako vraćat galeba nazad. Ako treba, otvorit litnje škole, di bi ovih par ostarili predavali i održavali praktičnu nastavu po plažama. Pa i akademiju galebskih znanosti ako treba. Sve da se vrati ova dična i časna vrsta u Kašela. Obratite pažnju sad kad dođe lito, pa ćete vidit da je to gotovo, da nisan ovo zaništa napisa. Ma, sve mi nešto govori da se ženska strana Kaštili ne bi složila s ovin. Još moram napomenit da je ovo samo skraćeni prikaz problema nestajanja galeba, jer nema toliko mista ni vrimena za detaljniju nalaizu samoga galeba, iako bi se dala cila knjiga napisat. Ako ništa drugo, neka mu ovo bude omaž, ili kako se to piše na mote. Yellow Cantun Navigator klikni na broj željenoga nastavka YC!
|
|
|
|
|
|
Početna stranica ** Proza & Poezija ** Original Individuals ** Moja planeta ** Mozaik ** DISCLAIMER |
|
|
Design & Publishing: Vladimir Kreća Wednesday April 21, 2010 |
|
