Piše i diše: Robert Marić
yellow cantun 036
(pogled s toplije strane planete)
|
|
|
|
Piše i diše: Robert Marić |
yellow cantun 036 (pogled s toplije strane planete) |
|
Dragi naši, male fotografije ispod predstavljaju "ulazak" u carstvo Robertovih ostvarenja. Kliknite na željenu fotografiju i ČITAJTE! Ispod fotografije kliknite na DOWNLOAD i preuzmite KOMPLETNU KNJIGU u PDF formatu!
|
GODINE PRIJE DANA POSLIJE
Da ćemo leć i sanjat novu američku moru, kad Zakonita umisto molitve počela buncat da vidi šta je vruće, otapaju se ledenjaci i duboka smrzavanja, sva sreća da nam frižider ne radi i da u njemu držimo cipele, jer da radi i držimo meso, sad bi se sve to pokvarilo, vidiš koliko smo sretni što smo nesretni i... i već i vrapci na granama teško uzdišu – živ, živ, neživ – da su na raznim summitima, skupovima i Ge osminama znanstvenici upozorili ako se zagađenja ne smanje barem za 15%, podignut će se razina mora i potopiti mnoštvo gradova diljem lijepog našeg planeta, koji neki još zovu i Zemljom. No tome su se najžešće usprotivili upravo najžešći zagađivači – Amerikanci; jer bi u tom slučaju na tisuće ljudi ostalo bez posla, a na stotine bez profita. I kaj Bush njima neki ludi ekolozi držali predavanja o kulturi izumiranja. No, možda su svi ti Bushi i Bushovi zaboravili što će biti s tim istim tisućama zaposlenih, kad im tvornice prekrije more. Ili je plan već napravljen i sve ih čeka prekvalifikacija u ronioce i podmorničare – nuklearne, dakako. Ili gospoda Bushovi Glembajevi računaju na turistički bum u slučaju spomenute katastofe. Jer bi se moglo dogoditi da nakon tog malog potopa, SAD dobiju turističke atrakcije poput podvodnih gradova New Yorka, Washingtona i da ne nabrajamo sve te Chicage p/m (pod morem). A Veliki Kanjon bi postao Veliko Kanjonsko otočje i...i – PAFFF! Spavaj! Šta te uvatiloo ovako kasno je za sve. Sutra nas čeka akcija beemdabljuvejac. ® © ® JE-BA-TEEE!!! Zakonita ustala na lijevu nogu - moju. Evo si je umalo slomila, što ne paziš di gaziš! Ona, da koju pšenicu materinu spavam na podu. A sanjao sam nepoznate leteće prasce kako ih je uhvatila proljev, pa su počeli govnandirati prema dolje, pa sam se bacio na pod i...i tko bi gori, govnandira one doli i... I di je Papan? Da nije markirao u školu danas kad mi treba? Nije, čeka te, kamikaza materina. Svi smo se izljubili s njime i otkinuli mu pramen masne kose za uspomenu, a može i za juhu po potrebi...mislim, masnoća i to. ® © ® Evo BMW-jac mobitelac. SAD! Skoči, Papane! Ma, sko-či! PAIIINNNGGG! Bravo! Pogodak! Mulac jedan, vidi šta si uradija, zgazija si nam jedinoga Papana. Ajde, nagodit ćemo se, da ne idemo po sudu, pa naknada za pretrpljenu glad, pa porez na glad, pa zatezna glad, pa...koliko nudiš? Primamo i marke. Mulac mobitelac izašao iz auta i da vidi, ulupio mi je novi branik bez carine, on je kriv. Dakako da je kriv, je li tako, Papane? Vidi, pa ovo je sin našega zastupnika. Tako mali, a već veliki Hrvat u BMW-u! Je, je, Papan je prelazio zebru nedopuštenom brzinom, a zebra mu se još usto i izmakla pod nogama - i što stavljaju te afričke beštije po cesti? - i jako žalimo zbog nemilog incidenta. A bilo je i crveno, pa više nije crveno nego bijelo na crvene kockice. Papane, diži se s branika, to je skupo! A kako otac? Kandidirat će se opet, je li? A zastupnika starog sin izvadio mobitel i: Alo, stari, opičio me neki odrpanac frontalno, pa...ma ne, nije vozio nego letio...ne avionom nego slobodnim padom. Pošalji šofera po mene. Kutije? Na sigurnome su. Nisu se listići rasuli. A Papan s branika da ža kuraš mi je žube ižbilo i iškidalo karitaš košulju. Di šmo baš na ovoga buždu morali naletit. ® © ® I nosi me tako Papan na leđima, jer sam doživio šok kad sam vidio da je podletio pod krivi BMW-jac, i da štari, šad šmo ka Bata Živojinoviš i Boriš Dvornik u onome filmu, šamo šta šam ja ranjen, a ti niši, pa ja tebe nošim, a ti guštaš i nišmo švađeni i zakrvljeni i...i onda je jedan slatki pit-bull-shit-šnaucer navalio na Papana i grize li ga grize. Ajde, Papane, trči prema rivi, brže, brže, đihaaaa! A neki su počeli vikat za nama da zašto maltretiramo jadnoga psa, izmorit ćemo ga, zašto mu ne pustimo da nas malo grize, to treba prijavit Društvu za zaštitu beštija. Jedva uhvatili rivu. Skočili u pročišćeno more od kolektora, pa jedino govna plivaju, ostalo ništa. Eto, to je to.
(bajke iz novije po-ds-vijesti) MRAČAK U ČIZMAMA Krasio ga je satišno predivni osmijeh sa zubima poput niza bisernih dagnji. Još odmalena bio je lud, gotovo blesav za čizmama, pa je požurio narasti koliko se to moglo, i ugurati se u državne službe i jasle koje su mu omogućile da natakne čizme, te je u istim napredovao sve dalje i dalje, a sve zahvaljujući neodoljivom osmijehu. A najviše ga je nasmijavalo ubijanje, stradavanje i slični genocidi na očigled debelih naočala. He, he, he... Postao je poznat, i narodi su se okupljali da bi ga ujedinjeno promatrali i čudili se. Njegov kronično sklerotični šefos šefos bali, poznat po komičnim izjavama, često mu je nambijao na osmijeh brdoviti balkanos, pa ga je tamo i poslao da pokaže svoje totalno nezabrinute zube tiposi-ma koji su se zabavljali ubijajući, a u pauzi ubijali zabavljajući se. Nekoliko dana pokazivao im je dagnjasti osmijeh, a onda su napokon shvatili vic i aplaudirali mu i smijali se, a onda nastavili ubijati iz zabave. Cilj i meta bili su ispunjeni. ******* Ajd' Bog i - pozdrav imovini!
Yellow Cantun Navigator klikni na broj željenoga nastavka YC!
|
|
|
|
|
|
Početna stranica ** Proza & Poezija ** Original Individuals ** Moja planeta ** Mozaik ** DISCLAIMER |
|
|
Design & Publishing: Vladimir Kreća Wednesday April 21, 2010 |
|
