Piše i diše: Robert Marić

DAN ARMIJE NEZAPOSLENIH

Pa kaj pa je ovo, ne, jeba te, zemlja će se rasut! - rekao sam, pošto sam naletio na Matu koji se na ulazu u zgradu igrao s malim, pa su pali i on i mali mu. Uto se probudio ležeći Jozo pandur, tj., nije on ležeći policajac nego stojeći, samo je došao doma malo leć, pa je ležeći iako je stojeći i... i sve sam zamrs...

Kako bilo, ampak ne, Jozo pandur kroz prozor počeo vikat: Tko mi to vrijeđa zemlju? Koje rasulo? Ja sam za nju krvarija... evo, pogledajte, još se vidi, kad je ono bila uzbuna, a ja se u skloništu brija, ruke se tresle i... Ma, Jozo, to je zemlja od Uvažene gori, a ne tvoja ni moja, poslala me da je kupim i...

A ustali Jozo pandur, da nitko neće našu zemlju kupovat, osim petih ortaka i sinova, ampak to je druga priča za malu djecu. Ma, zemlja za cviće mi se zamalo rasula, ova u kesi, jer sam naletija na Matu i... to je kvalitetna zemlja, pognojena, osjećaš li kako zaudara? Uto došla Uvažena i da je li joj se to zemlja raspada... A padnuti Mate s početka teksta, da doli zemljaaa, gori nebooo! A vidno stojeći Jozo policajac, da saš ti vidit šta je gori, a šta doli... uvatilo te na ovo jugo, je li... malo smo nostalgični, a - ZAUŠNNN!!! Jeba te, kako je Mati zazvonilo u ušima, svi smo mislili da to don Paško zvoni za veliku misu zaušnicu.

Uvažena, da kako će mi zahvalit što sam joj spasio zemlju od rasula. A igrat ćete mi se malo s malim, kad se umorim i... Ona, da koliko zna, ja nemam maloga nego velikoga i... A hvala na komplimentu. Ona, da koji kompliment, tila je reć da mi se sin Papan može sam igrati, a ionako nema vremena za igre, mora u škver, doša je šjor Polančec na porinuće.

Šjor Polančec je potegao sikirom  po  konopu, boca šampanjca odletila u škver, razbio se škver i potonuo, dakle, porinuo se, a šjor Polančec, da eto, gospodo bivši radnici, još nam je to bilo ostalo, a sad smo se i toga riješili, pa ste slobodni, eno tamo vam je biro. BRAVOOO! DOLI ŠKVER! U MORU! NA DNU!  
 

NEPODNOŠLJIVI BESRAM BURŽOCROATIE

Zakonita nervozna, oni dani u misecu, pa joj još i kasni. Ja nervozan, i meni ti dani u misecu, i kasni mi. Zakonitu uvatija tres, upala u apstinentsku krizu i recesiju ka svaki teški ovisnik o crnom kruhu, pa počela buncat i rasplakala se nad teškim uvjetima za rad naših zastupnika, a posebno šjor Hebranga, koji je rekao da onaj Rom što je rekao da bi bio sretan da je u Saboru, nema pojma kako je to težak posao, a to što povećavaju plaće, to je tako u zakonu, a nisu oni krivi što ih oni donose. To je potvrdila i šjora Kosorina Zrinska. A bidan šjor Hebrang je još dok je bija ministar zdravstva mora ić na operaciju u inozemstvo, uvjeravajući nas nekoliko dana prije da nitko nema potrebe odit u inozemstvo na operaciju, jer mi imamo sve i...aaa, di je kruvvvv? Ajde pod hladan tuš dok traje kriza, a možda u međuvremenu i dobijemo. I išla pod hladan tuš i... Ma, čekajte čas, nisu nama bili oni ONI dani, nego oni dani kad čekamo socijalnu pomoć, a ona nam redovito kasni. E, tooo, a vi mislili... Ajde, uozbiljite se.

Kad eto ti Mate poštara. Mate, dragi, di si ti meni! Jedva san te dočeka! - Skočija na njega, grlin ga, ljubin, a on: Miči se, pederu jedan! I Zakonita čula Matu i dotrčala iz kupatila, s mudantama na glavi, i punđom na onom mistu di trebaju bit mudante, i počela grlit Matu poštara. Sad mučiš, je li, Mate! Ona ti nije pederica, a! Ajde, Zakonita, namisti te stvari kako dođu, vidiš da ti je donja gori, a gornja doli! Ona, da pusti me, sritna san. Mate, vadi to nevolje!

Mate počeja otkopčavat gaće, a ja, da budalo, ne tu nevolju nego vadi poštu, vadi socijalnu pomoć, vidiš da smo u krizi. A on počeja vadit - opomenu za isključenu struju, opomenu za vodu, opomenu za smeće od televizije, opom...PAF!!! Zakonita ga slučajno potegla punđom u glavu (ne sjećam se je li donjom ili gornjom), on izgubio domoljubnu svijest, izbacili ga bez opomene. Torbu zadržali, da ga ne opljačkaju. 
 

ODRICANJE OD KORIZME

Elegantno otpušteni Mate iz škvera je reka da mu je propa drugi mirovinski stup i da sad će on to sredit na prvome stupu, hehehe, a usput će i stegnit kaiš, hehehe. Onda se popeja na stup od struje, stegao kaiš oko vrata i hahaaauphhh...počeja se beljit doli svima. Srića da je kaiš bija star i gnjil, pa je Mate pao doli, na dno kontejnera.

Pa ovo je neka krupna zvijer riknula - rekla je Zakonita - kad je ovako tresnulo, bit će odjeknulo u ciloj zemlji i šire. Bit će neki prasac veliki. I...I je li ovo opet nastupila godina svinje -  rekla je Zakonita - pa jeba te, nama je svaka godina, godina svinja i prasadi, pa ih moramo gledati, klanjati im se, čak im se i diviti, jer nije lako biti svinja. Lako je postati, ali ostati svinja, za to treba imati masnu njušku i blistavu prošlost. Biti svinja, dakle, a da vas na TV-u vide kao čovjeka. I ne smimo ih osuđivati, pa ni suditi im, jer i svinje su ljudi.

A je, kad smo kod toga, evo, maškare su gotove, sad opet počinju prave maske, obrazine debele, koje mogu podnijet svaku ljudsku bijedu, tuđu. Nastupa Korizma od 40 dana, doba odricanja, iako nama Korizma traje još od stoljeća sedmog i nikako ne prestaje, jer nas su se oni gore odavno odrekli, a odrekli su i zaposlene od posla, zaposlivši svoje netjake i sinove, prenijevši tako teret demokracije privatizacije na čitave obitelji; a odrekli su se i svakog odricanja, ali smo se zato mi odrekli kruha, a o mesu da i ne govorimo, što i ne mora biti tako loše, jer su krave i ostale kravetine odavno popizdile, o juncima, junacima i telcima da i ne govorimo, kokoše nešto gripozne, svinje kužne i pokvarene. Odrekli smo se struje, plina, telefona, interneta...ali nismo seksa, heheeee, jer možemo se jedino jebat na sve ovooo, heheeeekahkah... Postali smo mokraćo-vegetarijanci, jer moramo brat bratu brati travu doli ispred zgrade i kuhat je, pa malo ima prirodno identičnu aromu pasje pišaline, obogaćenu mineralima, zato smo ovako zdravi za bolnicu...a u bolnici reforma, pa ne možemo ni tamo.  
 

LIEPA KOZA NOSTRA DAMUS

Godine Gospodarske 2009. poslije Našeg Škegre, dogodit će se velika pomrčina pred očima sirotinje i prouzročiti poplavu predizbornih obećanja ludom vjerovanja, a zemljom će zavladati 444 tajkuna Apokroalipse; nestat će Kutle bez traga i glasa Gucićeva; zemlju će opustošit netjaci i sinovi - buncala je Zakonita - eno ga na HTV-u, Boro se vraća kući, naš pionir s Kajmana.

Ma koji pioniri maleni, sad su to Hrvati veliki, ogromni, evo ovolike im guzice, pa smo zbog njih na petom mjestu po debljini u EU, da je samo Šukera i Čobankovića potirat ća, već bismo bili puno lakši i...

A ona, da misli na pionira privatne dokapitalizacije i kriminalizacije s Kajmanskih otočja, prvi koji nas je privatizirao u zdrav mozak, dok su drugi svoje kriminalce hapsili, a mi našima pljeskali, i evo ga sad kod Stankovića, ne fali mu ni masti na glavi.

Dok je ona buncala, ja iša u Uvažene posudit malo soli, papra, ulja i junetine za juhu. Ona se baš bila pituravala u skroz plavušu. Uvažena, jel' to imate sidu? Koja sida, možete mi svi puvat, ja sam serenegativna. Ajde, Uvaženi mužu, daj još oksida, da to uvati komplet blond, da ne mora Jozo ginekolog svaki put pitat jesan li to dala pramenove. A Uvaženi, da zar Jozo nije mehaničar. A jesi ti sitničav, jeba te!

Onda joj počelo dimit iz donjeg izblajhanog pauzuha, pa joj Uvaženi i ja puhali u ono uvaženo mjesto - skočila u sudoper, pustila vodu i uffff, sad je lakše.

Ali tada se začula buka, a Uvaženi pogledao kroz prozor i arlauknuo: Idu valovi, sve će nas potopiiit, spašavaj se tko može, prvo žene, djeca i hadezeee!

Onda je naletio prvi val poskupljenja. Najprije hrana. Zgrada jedva izdražala udar vala, a voda nam polako dolazila do grla. Pa novi val poskupljenja komunalija, benzina, struje.... Pa valovi otkaza, valovi nezadovoljstva, valovi prosvjeda...

Počeli se masovno gušit i davit, da ovo se više ne može disat i... I tko zna što je s nama bilo dalje.

Robert Marić

Yellow Cantun Navigator

klikni na broj željenoga nastavka YC!