Piše i diše: Robert Marić

ODRICANJE OD KORIZME

Evo, rekla Zakonita, maškare su gotove, sad opet počinju prave maske, obrazine debele, koje mogu podnit sve i svašta, svaku ljudsku bijedu, tuđu, of kors. Nastupa Korizma, doba odricanja, iako je nama Korizma već godinama i nikako nije prestala, jer nas su se oni gore odavno odrekli, a odrekli su se usput i svakog odricanja, ali smo se zato mi odrekli kruha, a o mesu da i ne govorimo. Postali smo mokraćo-vegetarijanci, ne svojom krivnjom, jer moramo brat travu doli ispred zgrade i kuhat je, pa malo ima prirodno identičnu aromu pasje i mačje pišaline, obogaćenu mineralima, zato smo ovako zdravi za bolnicu i...i... Šta? Uvaženi? Ma, ko bi to reka, a nekidan sam ga vidila i izgledao je ka pravi političar. Ajmo, navucite smiješak i idemo.

╠╦╣

Posjetili zastupnika koji se vratio s operacije kile, a koja mu je bila iskočila dok je podizao teški kredit. A govorili smo mu da se čuva, ali on diže, pa diže.

Zakonitaaaa, ne diraj Uvažene genitalije!

Ona, da samo je htjela vidit carski rez.

Zastupnik, da nema veze, evo vam ga na.

Ona: Oooastiii, koje čudovište, koje gospodarsko čudo!

Ma, o čemu ti to?

Ti-to o ničemu, enti sedam sekretara kratkog spoja, samo je Uvaženome narastao Uvaženi organ samouprave.

A bit će mu nateklo. Da vidim. Pa, jeba te! OVO JE KILA!!!

Uvaženi, da kako kila, kad su mu je odstranili.

Ma, meni se sve čini da su vam odstranili Uvaženu kitu, a ostavili kilu.

PA, JEBA TEEEE, MENE SU UŠKOPILI!!! - urliknuo je. To oni namjerno, jer sam rekao da ću potpisati ćetverogodišnji ugovor s pobjedničkom strankom, ma koja ona bila.

Zastupnikovica, da dragi, nije svako zlo za zlo, baš ti lijepo stoji, tj., visi, je li tako?

Je, je, sad se imate čime kurčit na nudističkoj plaži. Komadina kile. Sad vam je ka u crnca. A kila, kita, to je sve isto, mala razlika u jednom slovu, jedva da se i primijeti. I ajd, bog, moram do ribarnice, a ti, Zakonita, ostani pa guštaj još malo.

╠╦╣

Ajmeee, ugrizao me je vaš pas!

Ribar Jure, da koji pas, nismo u lovu - na ribarnici smo.

A vidite da mi je iskidao džemper.

On, da džemper mi je bio i prije iskidan.

Je, bio je, pa mi ga je Zakonita zakrpala, pa ga je vaš pas opet... I zašto mu ne stavite brnjicu? Vidi ga! Miran! Ajde ća! Mrš! Ma vežite ga!

On, da ljudiii, pa ovi je popizdija, a izbori još nisu ni počeli. Nije ovo pas nego pas iz mora - morski pas.

Oćete reć da morski pas ne grize?

Ma, ne grize na peškariji. Možebit u moru, ali ovako iz kašete...

Je li, a možda ima i bjesnoću. Evo da nije ni cijepljen. Evo ga opet. Mrš tamo! Mjesto! Uz nogu! Jeste li vidjeli?

A Jure, da ništa nije vidio, a sve da me i oće ugrist, ulovljen je prije četiri dana i... Baš mene briga kad je...Ajmeee, evo me ščepao za ruku. Pus-ti! Ljudiii, bište, ovo je neman, RALJE IV! Vidi, ne pušta.

╠╦╣

I trčim ja, trči pas koji me ne pušta, trči Jure za nama. Vrati se, lupežuuuu! Pusti mi pasaaaa!

Ne moguuu, vidiš da je zagriza duboko. A i šta će ti, kad ne ideš u lov, a ovaj odavno već ne laje.

Jure, da koji lov, koje lajanje, prolajat ću ja kad me uvati i ufffpfff - kolabirao već nakon petsto metara. 

╠╦╣

Skuhali psa na lešo. Zakonita, da smišna neka pasmina, bit će mješanac. 

Tko, pas?

Ne, nego Jure. A je li bijesan?

Tko, pas?

Ne, nego Jure.

Nije, cijepljen je. Odnesi malo i zastupniku, da mu se kila oporavi. 

(Bajke iz novije po-ds-vijesti)

PEPELJUŠA

Pepeljuša je bijela psihičko nezadovoljna stara cura, i nije imala tri čiste polusestre i maćuhicu, pa je stoga zato zapadala u manično depresivni kukanjac. Izlazjevši iz lifta, vrata jojzi pričepe lijevi opanak. Spasi je krasan delija oooooogromne glave i malog mozgovlja. I buuuuuum! Ljubav na prvi opanak se izrodi. Blago je meni, kad ti adžiš sve živo, pa da bude mrtvo. Hu, hu, hu, ummmm, odgovarao je intelektualističko bombastični muž, ti krmača, ja blago je tebi. Kako si ti pametan, samo što si malo neograničen. Vidi se da nisi veljko siso, kadije ti. Ajd, delijo moj, igraj se ti nasred zemlje Bih, sravni ti to stanje i opepeljuši pa mi donesi novi dar. Ali upravo naiđoše pet do dvanaest p.m., s ljudima u bijelom i čudnom stražnjerukavskom košuljom, skupihu ga i otiđohu, s pjesmuljkom i mene će moja mati patološkim zvati.

*******

Ajd' Bog i - pozdrav imovini!

Robert Marić

Yellow Cantun Navigator

klikni na broj željenoga nastavka YC!