Piše i diše: Robert Marić

NA SUDU ĆE SE BRANITI LUDILOM ONIH KOJI SU IH IZABRALI

U DIVLJAKA LUK I KAPULA

Probudio se tako - i vidim da me nema. Pipam po krevetu, tražim po sobi, u zahodu... Ali, nema me; nema plaće, nema socijalnoga, nema struje, telefona, ručka, večere... MENE NEMA!!! I budim Zakonitu, da ću je pitat zna li di sam nestao, di je nestala srednja, srednja niža i niža srednja niža klasa.

A ona skočila, da ne može disat, guši se, ooouuupfff, da bit će nam isključili kisik, nismo ga platili četiri mjeseca i...astiiiikhaahhhh.... Ma, smiri se, to si sanjala, nisu još uveli kisikarinu, a ni porez na disanje, iako bi mogli i to uskoro, naplaćivat disarinu po kubnom metru udisanom. A bit će malo i od alergije. I smirila se nekako, skuhala nam talog taloga jučerašnjega taloga kave, pa ja otišao pomoći rođaku Jozi, koji gradi potleušicu od četiri kata, pa onda na to visoko podzemlje.

I stigao na Jozin bauštel, i taman počeli, kad došla ekipa bagera i minera; i da druže Jozo, vi ste divlji graditelj. A Jozo pocrvenija, podivlja, da tiš meni govorit da san divlji, nemoj da podivljan paš vidit, u papar ću te učinit. Ja da san divlji graditelj, ma nemoj, a svi oni šta su izgradili karijere na divlje, je li, a ministri koji su se bespravno uzdigli, a tajkuni, a zastupnici, pa više od pola njih su nelegalno izgrađeni, a ona druga polovica su divlji; i honorare dižu na divlje, sve dižu nelegalno. Tko će njih srušit, a? Onda je netko iz gomile reka, da Jozo, smiri se, nisi ti baš tako divlji graditelj, podmiti malo na opčini, pa malo na višen nivou, tamo gori, pa ćeš bit pitomi graditelj, dobit ćeš dozvolu, pa čak i dopuštenje...

A tek onda Jozo podivlja, i da neće on nikoga mitit, nije on takvi, ka da je malo maraka ostavija na opčini i raznim komisijama i visokim dužnosnicima. Onda je izvukao radnu knjižicu iz džepa i mašio se prema jednome mineru, on se sagnuo, a knjižica mene u glavu. Onda ja izvuka svoju radnu knjižicu i da ću ga u glavu, ali sam ga falija i potega Matu zidara. Onda i Mate izvadija radnu knjižicu iz džepa i potega mene, ja se sagnija, pa knjižica odletila u susjedni prozor i razbila staklo.

Na prozoru se pojavila Cvita i da koji se to manijak mašija, pa uzela i ona svoju radnu knjižicu i bacila u pravcu Mate. Mate se izmaka, pa knjižica odletila u susjednu zgradu kroz prozor. Onda otamo Jure izletija i da sad ćete vidit, pa donija radne knjižice cile familije i počeja ih bacat po nama. Asti koje knjižicovanje. Onda svi na svakoga počeli bacat radne knjižice. Cili grad se gađa radnim knjižicama. Pa se cila Lijepa Naša počela gađat radnim knjižicama. Čak se netko dosjetio da bi trebalo održat državno prvenstvo u gađanju radnim knjižicama... Onda nam se smrklo, pa ja iša doma.

I idem tako i mislim kako to da si divlji i nelegalan graditelj i smetaš kurbanističkom klanu i društvu za zaštitu kulturne pljačke, a kad platiš, onda više nisi divlji i ne smetaš klanu i programu. Ali što se to mene tiče, kad me ionako nema. Je, nema me, šta se čudite? I, jeste li sigurni da vas ima? 

BLAGO PAMETNIMA, ONI NIŠTA NE ŽELE ZNATI.

Robert Marić

Yellow Cantun Navigator

klikni na broj željenoga nastavka YC!